Pravda

"Takođe, podržaćemo program ekonomskih reformi koji za ciljeve treba da ima modernizaciju ekonomije, povećanje konkurentnosti i da vodi ka otvaranju novih radnih mesta. Od krucijalne važnosti za sve nabrojano biće privlačenje novih investicija, i domaćih i stranih, kao i poboljšanje opšte poslovne klime u Srbiji, za šta je veoma važno da tokom ove godine uočimo značajan napredak u vezi sa konsolidacijom reformi u domenu pravosuđa, uključujući tužilaštvo, delotvornu borbu protiv korupcije, snažno poštovanje vladavine prava", kaže Davenport. Sagovornik takođe ističe da je značajno da Srbija ispuni i preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije koje se odnose na stvaranje uslova za uspostavljanje slobode medija. - Dakle, sve nabrojano jeste u međusobnoj vezi - konstatuje Davenport. Kada očekujete da će biti otvorena naredna poglavlja u procesu pridruživanja Srbije EU? - Ko što znate, Srbija je u decembru otvorila prva dva poglavlja u pregovorima o pristupanju EU. Veoma se nadamo i očekujemo otvaranje i narednih poglavlja. Fokus je umnogome na reformama iz domena vladavine prava i, naročito, na primeni akcionih planova koje je Srbija dostavila u tom segmentu. Sada je na državama članicama EU da odgovore na preporuku koju je Evropska komisija već dala o otvaranju poglavlja 23 i 24 kasnije ove godine. Pomenuli ste reforme. Kako ocenjujete tempo sprovođenja reformi u značajnim domenima, poput vladavine prava, borbe protiv korupcije i ekonomije? - Uočili smo veoma važne reforme koje se doprinele rešavanju nekih od suštinskih pitanja u srpskoj ekonomiji. Tu, pre svega, mislim na reforme u vezi sa tržištem rada, sistema planiranja i hvatanje u koštac sa dugotrajnim problemima u preduzećima u državnom vlasništvu, što podrazumeva preduzimanje koraka u pravcu njihovog restrukturiranja a i privatizacije. Mnogo je učinjeno u navedenim domenima i važno je da se tokom 2016. sve to konsoliduje. Smatram da se akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 preciziraju ne samo reforme koje treba sprovesti, već i konkretni koraci, vremenski rokovi i finansiranje tih reformi, kako bi se krenulo napred kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, njegovoj delotvornosti i profesionalizaciji. Takođe, u segmentu koji se odnosi na borbu protiv korupcije potrebno je da vidimo primenu akcionog plana, pod snažnim vođstvom vlade, te zaštitu i jačanje uloge nezavisnih institucija koje su ključne za uspešnu borbu protiv korupcije, usvajanje i primenu odgovarajućih zakona što će se odnositi na, između ostalog, Agenciju za borbu protiv korupcije, Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kao što sam već rekao, unapređenje efikasnosti i čuvanje i jačanje nezavisnosti institucija poput pravosuđa i nezavisnih tela jeste od velike važnosti samo po sebi, ali i za građane i za vođenje biznisa, te za privlačenje investitora koji žele da rade u predvidivoj sredini, u kojoj je najvažnija vladavina prava. Kakav je vaš stav o aktuelnoj medijskoj situaciji u Srbiji? - Evropska komisija je dala svoje viđenje medijske situacije u Srbiji u godišnjem izveštaju koji je objavljen u novembru prošle godine. Ne mislim da se situacija umnogome promenila od tada. Veoma je važno da medijski zakoni, koji su usvojeni 2014, budu valjano i efikasno primenjeni. U tom kontekstu, treba da imamo na umu da je jedan od ključnih ciljeva takvih zakona povlačenje države iz vlasništva, kao i da državno finansiranje bude transparentno. Naravno, i proces privatizacije medija treba da bude sproveden u skladu sa odgovarajućim zakonima. Nadam se da ćemo videti kako se to događa tokom ove godine. Važna preporuka iz EK iz godišnjeg izveštaja jeste da je potrebno osnažiti uslove za valjano izražavanje slobode medija. Kako biste ocenili vaše odnose sa srpskim zvaničnicima? - Više nego što je to bio slučaj ikada u prošlosti mi, kao Delegacija, i ja, lično kao šef Delegacije, imamo redovnu, veoma sadržajnu i izuzetno plodnu saradnju sa svim ministrima u Vladi, koji se bave pitanjima relevantnim za put Srbije ka EU, uključujući, naravno, ministarku zaduženu za evropske integracije, šeficu pregovaračkog tima i premijera Aleksandra Vučića. Imamo veoma česte i poslovne kontakte sa svima. Očekujem se da se to nastavi i ubuduće. Kako gledate na aktuelnu migrantsko-izbegličku krizu i način na koji se Srbija odnosi prema tom problemu? - Srbija je zasluženo dobila pohvale za ulogu koju je odigrala prilikom hvatanja u koštac sa migrantskom krizom tokom proteklih nekoliko meseci. Srbija je uspela da obezbedi prolaz nezapamćeno velikog broja izbeglica preko svoje teritorije, bez većih problema i incidenata, dakle, veoma uspešno. Bilo nam je zadovoljstvo da podržimo napore Srbije kako bismo se postarali da izbeglice budu dobro dočekane i da im se pruži potrebna pomoć. Veoma nam je drago što mogu da kažem da smo u cilju pružanja pomoći Srbiji obezbedili oko 30 miliona evra, naročito u humanitarnoj pomoći - hrani, odeći, kao i pomaganjem u opremanju smeštaja za prijem izbeglica tokom zime. Imamo sve bolju saradnju sa Srbijom, naročito nakon skupa lidera održanog krajem oktobra u Briselu, na kojem je učestvovao i srpski premijer. Srpski zvaničnici redovno učestvuju i na sastancima i video-konferencijama o ovom pitanju. U uspešnom suočavanju sa krizom, mora se istaći uloga domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, ali i Crvenog krsta Srbije je odigrao veoma važnu ulogu u odgovoru Srbije na migrantsku krizu. Treba naglasiti i da je ovo izazov koji i dalje postoji i očekujemo nastavak saradnje sa Srbijom u njegovom prevazilaženju. Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije, uključujući njene odnose sa Rusijom? - Srbija je prošle godine uspešno odgovorila na izazov predsedavanja Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, uključujući organizovanje završnog Ministarskog sastanka OEBS u decembru u Beogradu, kojem je prisustvovala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. Budući da je Srbija kandidat za članstvo, koja je otvorila i prva poglavlja, EU na nju gleda kao na nekog ko će podržati i vođenje zajedničke spoljne politike. Očekuje se da Srbija progresivno usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU. Srbija, kao i druge države Evrope, uključujući članice EU, razvija odnose sa Rusijom. Srbija ima tradicionalne, snažne i trgovinske veze sa Rusijom. Uveren sam da će to biti moguće sprovoditi, ali na način da se ne podriva evropski put Srbije i njeno pristupanje EU. Šta očekujete da će biti postignuto u narednoj fazi briselskog dijaloga Beograda i Prištine? - Prošle sedmice je održan sastanak na najvišem političkom nivou. Dva premijera su se u Briselu sastala 27. januara pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Federike Mogerini. To je bio dobar sastanak sa konkretnim i specifičnim rezultatima. Postignut je, povrh svega, dogovor o nastavku primene dosadašnjih sporazuma, ali je odlučeno i da se ide napred i razgovora o temama koje su važne za obe strane, uključujući transport. Smatrate li da bi prevremeni izbori uticali na evropski put Srbije? - Izbori su deo ustavnog procesa u svakoj demokratskoj državi, uključujući Srbiju. Aktuelna vlada je pridruživanje Srbije EU istakla kao svoj strateški prioritet, a EU je spremna da podrži napore i bilo koje buduće vlade koja deli taj strateški prioritet. U periodu koji je pred nama ne bi trebalo da se zaustavi proces izrade zakonskih nacrta, akcionih planova i strategija, na kojima rade državni službenici, stručnjaci za različite oblasti, kao i nezavisna tela, kako bi se nakon formiranja nove vlade i parlamenta brzo prešlo na njihovo usvajanje i primenu. To bi bio pravi put za nesmetan nastavak evropskog puta.