Pravda

Možda je bila sreća, pa je izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, o poštovanju ljudskih prava na Krimu ostao u senci nastupa Vladimira Putina u UN i dinamičnih događaja u Siriji, čime je bar ublažena velika javna sramota ove međunarodne organizacije. U izveštaju – koji su 24. septembra na godišnjoj konferenciji OEBS o ljudskim pravima u Varšavi predstavili visoki komesar OEBS za nacionalne manjine Astrid Tors i direktor Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava Mihael Georg Link – Rusija je optužena za „okupaciju“ Krima, koju – rekla je Torsova – OEBS „nikada neće prihvatiti“, kao i za kršenje ljudskih prava krimskih Tatara. Tatarima je, stoji u izveštaju, gotovo nemoguće da se školuju na svom jeziku, kao i da su ljudska prava proukrajinski raspoloženih građana postepeno ukinuta. „Pošto je Krim nezakonito okupiran, stepen slobode veroispovesti i poštovanja kulturnih razlika (manjina; prim. aut.) je smanjen. Očigledan je neprijateljski stav prema onima koji podržavaju integritet Ukrajine, ukrajinskih simbola i važnih istorijskih događaja. Obrazovanje na ukrajinskom gotovo da ne postoji, tako da roditelji nisu u prilici da obrazuju decu. Slična situacija vlada i ako se posmatra iz ugla tatarske kulture“, saopštio je Tors, koji je rekao da njegova misija ima „dosta ubedljive dokaze“ o kršenju ljudskih prava.

Oštre ruske reakcije

Nije sasvim jasno o kakvim dokazima se radi, budući da autori izveštaja OEBS uopšte nisu posetili Krim, nego su u Ukrajini razgovarali sa stotinak ljudi, koji su se, zbog neslaganja sa pripajanjem Krima Rusiji, iselili sa tog poluostrva. Na izveštaj je veoma oštro reagovao zamenik premijera Krima Georgij Muradov, koji je optužio autore da su sledili poziciju američkog Stejt departmenta. „Imao sam priliku da uporedim izveštaj OEBS sa izveštajem Stejt departmenta. Utisak je da je OEBS instrumentalizovan da bi saopštio poziciju Stejt departmenta“, rekao je Muradov, rekavši još da je izveštaj o stanju ljudskih prava na Krimu – u kome se tvrdi da su se posle ujedinjenja Ukrajinci i krimski Tatari našli u teškoj situaciji – zasnovan isključivo na intervjuima, bez odlaska u poluostrvo. Direktor Odeljenja za humanitarnu saradnju i ljudska prava pri ruskom Ministarstvu inostranih poslova Anatolij Viktorov izveštaj je opisao kao „jednostran i politizovan“, budući da upotrebljava neprihvatljive termine kao što su „okupacija“ i „aneksija“. Autori izveštaja, rekao je on, „zauzeli su antiruski stav, otvoreno igrajući u rukama Kijeva i njegovih pokrovitelja na Zapadu“. Verovatno da nije prvi put da Vašington koristi OEBS za antirusku propagandu, ali pomenuti izveštaj ističe se svojom drastičnošću i bezobzirnošću. Međutim, sporni izveštaj se da lakše razumeti ako se uzme u obzir pisanje antiglobalističkog sajta Global Research, koji je početkom avgusta optužio Vašington da nastoji da izazove etničke podele na Krimu. Naime, ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koga Global Research naziva „američkim agentom“, 1. avgusta pozdravio je jedan skup krimskih Tatara, optužujući Rusiju da ih diskriminiše.

Stvaranje novog žarišta

Ono što je zapadnoj javnosti manje poznato jeste da su se Tatari – kojih je na Krimu 12-15 odsto – na prošlogodišnjem referendumu u većini izjasnili za pripajanje Krima Rusiji. To, međutim, nije sprečilo Vašington i Kijev da Tatare i njihive organizacije podstiču da postanu snaga koja će destabilizivati prilike na ruskom poluostrvu. U prilog tome govore i Porošenkove ideje o stvaranju muslimanske čete, sastavljene upravo od krimskih Tatara, koja bi u sastavu ukrajinske armije trebalo da učestvuje u „oslobađanju Krima“. Da se krimski Tatari guraju u pravcu sukoba, svedoči i to da je izveštaj OEBS praćen akcijom ekonomske blokade Krima. Naime, na granici između Krima i Ukrajine 20. septembra započelo je fizičko sprečavanja ulaska i izlaska roba sa poluostrva, koju sprovode neke proukrajinske organizacije krimskih Tatara zajedno sa profašističkim Pravim sektorom. Ako se sve to ima u vidu, jasno je kako je izveštaj OEBS o ljudskim pravima na Krimu potpuno u službi političkih ciljeva Vašingtona i Kijeva. Upravo zbog toga izveštaj ove međunarodne organizacije više liči na političku kampanju neke proameričke nevladine organizacije nego na ozbiljan tekst zasnovan na činjenicama. Sudeći prema veoma oštrim reakcijama ruskih funkcionera, Moskva izveštaj o Krimu neće ostaviti bez odgovora. Za sada se govori da bi, ukoliko taj izveštaj bude iskorišćen za izglasavanje narednih antiruskih rezolucija, Rusija mogla da uskrati finansiranje OEBS, i to već u sledećoj godini. Godinama već osipajući, autoritet OEBS dodatno je narušen ne samo u Rusiji nego u onom delu sveta koji ne pristaje da jedna međunarodna organizacija sme da za račun pojedinih sila stvara nova žarišta sukoba. Da se, međutim, samo držao osnovnih činjenica izveštaj OEBS morao je da konstatuje ono što je najosnovnije: da je Krim svojim pripajanjem Rusiji dobio realnu autonomiju, kakvu nije imao dok je bio u sastavu Ukrajine, dok je jezik ukrajinskih Tatara – kao i ukrajinski i ruski – postao zvanični jezik na poluostrvu.

Pročitajte još:Veliki povratak Rusije na Bliski istokPutinova igra u Siriji

Izvor: Novi Standard