Pravda

Oni ukazuju na to da nije potvrđeno da se u kaseti grobnice na Zejtinliku zaista nalaze Apisovi ostaci. Pukovnik srpske vojske je osuđen 1917. godine na Solunskom procesu zbog organizovanja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića i posle streljanja tajno sahranjen. - Za potrebe Apisove sudske rehabilitacije "otkriveno" je gde se njegovi ostaci nalaze, bez komisije i forenzičara - naglašava istoričar Vidan Bogdanović, član Krunskog saveta Obrenovića. - Ovaj sudski spektakl je 1953. organizovao Aleksandar Ranković, šef Titove tajne policije. Apis je s namerom predstavljen kao Jugosloven, preteča revolucije, borac protiv "nenarodne dinastije Karađorđevića". Sagovornik ističe da nije problematično premeštanje kostiju već poruka koju ta ceremonija šalje. - Takve manifestacije stvaraju i odgovarajući kult ličnosti - kaže Bogdanović. - Koje vrednosti predstavlja Apis? On je simbol masakriranja poslednjih Obrenovića koje je stvorilo stereotip o Srbima kao o divljacima. To su vrlo uspešno koristili naši neprijatelji. Apis je koristio teror da svojom tajnom organizacijom preuzme sve funkcije države. U godini posle Majskog prevrata zabeležen je najveći broj krivičnih dela u istoriji moderne Srbije, a u politički motivisanim odmazdama ubijeno je oko 1.000 ljudi. Svet je, ukazuje agovornik, bio zgranut masakrom, defilovanjem zaverenika s komadima Draginog tela na sabljama i izlaganjem mrtvih tela na ulici. - Te noći je ubijen i ministar vojni Milovan Pavlović, srpski general koga je zbog junaštva u srpsko-turskim ratovima ruski car odlikovao Georgijevskim krstom - navodi Bogdanović. - Ubijen je pred porodicom, a zatim go izvučen na ulicu ispred kuće. O tome je izveštavao ruski poslanik. Zaverenici su ubili u kući i predsednika vlade, generala Dimitrija Cincar-Markovića, takođe proslavljenog ratnika. - Ubijen je baš u trenutku kad se spremala vojna akcija na prostoru Južne Srbije, današnjeg KiM i BJR Makedonije - kaže Bogdanović. - Ilindenski ustanak u avgustu 1903. je propao jer se u njega nije uključila Srbija, iako je to bilo planirano. U njoj je još vladao haos posle Majskog prevrata, država, vojska i policija su bili obezglavljeni, oficiri proganjani i ubijani. Masakr, pljačka i linč tokom Majskog prevrata najavili su strahote koje će se u 20. veku dešavati u Srbiji. Dvor, kao simbol države, tad je bezobzirno opljačkan, kao i kuće srodnika i simpatizera Obrenovića. - Na aukcijama u inostranstvu pojavljivale su se lične stvari vladarskog para, uključujući donji veš kraljice Drage - navodi Bogdanović. - NJenim pokradenim suknjama i haljinama hvalile su se žene i ljubavnice zaverenika. Ukradeno je i Miroslavljevo jevanđelje, koje je kralj Aleksandar dobio u znak zahvalnosti jer je spasao Hilandar da ne padne u bugarske ruke. Nađeno je tek 1915. u prtljagu kralja Petra. Apis je zagospodario vojskom iz senke i dao je legitimitet zločinima. Zato nije slučajno što se već 1944. odmah po preuzimanju vlasti od strane komunista u beogradskoj štampi pojavljuju pohvale Apisu. Ličnost Dragutina Dimitrijevića je na veoma različite načine sagledavana i interpretirana od 1903. do danas. - Poštovaoci Apisa iz različitih perioda se često sukobljavaju, jer o Dimitrijeviću u stvari veoma malo znamo - kaže Bogdanović. - Kao i svaki dobar obaveštajac, on nema pravu biografiju, samo legendu. Upravo se na Apisu ruši mit o zlatnom dobu demokratije od 1903. do početka Velikog rata. Hapšeni su i misteriozno umirali svi koji su pokušavali da pokrenu pitanje odgovornosti zaverenika. Veličao se ideal Apisa koji ima pravo da sudi bez suda. Dimitrijević je po svedočenju zaverenika Antonija Antića kontrolisao Krađorđeviće i izabrao je mlađeg princa Aleksandra za prestolonaslednika, umesto Đorđa. Pod njegovim pritiskom kralj Petar prenosi sva ovlašćenja na sina, čime praktično abdicira. U balkanskim ratovima Apis ne učestvuje, jer se lečio u Nemačkoj od trovanja, a tamo piše i za vojne časopise i stiče uticajne veze. Po povratku u zemlju on pokušava da sruši vladu Nikole Pašića. Sagovornik naglašava da Dragutin Dimitrijević nije nikada direktno učestvovao u borbama, već je kako tvrdi, "bio i ostao političar u uniformi, koji je zloupotrebljavao vojsku za svoje ciljeve". Zaverenici oko Apisa 1903. nisu bili većina srpskog oficirskog kora. - U zaveri je učestvovalo 100 oficira, a u narednim godinama je otpušteno i proganjano više od 280 njih, uključujući i budućeg vojvodu Živojina Mišića. Grupa oko Apisa je rušila vojničku disciplinu i poredak, to je bio kontraoficirski i kontravojni pokret. Sve se vrtelo oko njih i više nije bilo bitno šta je ko po funkciji u državi, već koji položaj zauzima u toj Apisovoj organizaciji - kaže Bogdanović. Tek posle Velikog rata Apis stiče oreol mučenika i romantičara, navodi Vidan Bogdanović. - To je nonsens, jer nijedan šef tajne službe nije naivni romantičar. Netačan je mit o Apisu kao zastupniku ideje velike Srbije, nasuprot ideji jugoslovenstva Aleksandra i Pašića. On je zagovarao stvaranje južnoslovenske države kao i Aleksandar, a njihov obračun nije bio sukob ideja već borba za prevlast. Posle Drugog svetskog rata Apis je rehabilitovan na način koji je odgovarao tadašnjim komunističkim vlastima.