Pravda

Ne dešava često da ruski predsednik hvali SAD. Sedamnaesti decembar 2015. bio je takav dan. Vladimir Putin pokazao je da je i sam iznenađen time što se ključni aspekti ruskog i američkog plana za Siriju – poklapaju. Moskva će podržati najnoviju inicijativu Vašingtona o smirivanju sirijskog sukoba, rekao je šef Kremlja na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi. Dva dana pre toga je američki ministar spoljnih poslova DŽon Keri posetio Moskvu. Pre sastanka sa Putinom, Keri je demonstrativno prošetao Arbatom, jednim od omiljenih moskovskih šetališta, i kupovao suvenire. To su bile slike simboličke snage, kakve nismo videli godinama. „Putin je ponovo pobedio Obamu”, smatra moskovski publicista Konstantin Egert u svojoj analizi. Svojim angažovanjem u Siriji, kojim je iznenadio Zapad, Putinu je uspelo ono što je želeo od samog početka - da „prisili SAD da sa njim razgovaraju kao sa nekim ko je ravnopravan”. Šef Kremlja, kaže Egert, stvorio je plan u kome su sukob u Ukrajini i pitanje Krima pripojenog Rusiji dospeli u drugi plan. Od kraja septembra, Rusija učestvuje i u događajima na međunarodnom ratištu u Siriji, na kome je do sada glavnu reč vodila međunarodna koalicija sa SAD na čelu. Stacioniranjem svojih borbenih aviona u Siriji, Moskva se vratila na svetsku vojnu pozornicu, jer to je prva takva akcija od povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana 1989. Rusija kaže da njena avijacija pomaže sirijskim snagama u borbi protiv terorista organizacije Islamska država , navodi dalje DV. SAD tvrde da ruske bombe pogađaju uglavnom borce sirijske opozicije. Vašington je smatrao da Rusija komplikuje situaciju. Situacija je postala još zapetljanija kada je 24. novembra Turska oborila ruski bombarder tipa Su-24 na granici sa Sirijom. Ankara je tvrdila da je ruski avion povredio vazdušni prostor Turske. Bio je to prvi put u poslednjih nekoliko decenija da jedna država NATO obara ruski vojni avion. Moskva je reagovala oštrim ekonomskim sankcijama protiv Turske i pojačavanjem svog vojnog prisustva u Siriji. Dmitrij Trenjin, šef moskovskog centra Karnegi, smatra da Rusija time želi da „spreči vojni poraz Asada i pad Damaska u ruke ID”, i dodaje da su perspektive rata ipak nejasne. Ruski stručnjak vidi Siriju u širem kontekstu Putinovih planova. „To je, poput Ukrajine, korak usmeren protiv postojećeg svetskog poretka, u kome pitanja rata i mira rešavaju SAD i njihovi saveznici”, kaže, Trenjin – „Putin je to prekinuo”. Rat u Ukrajini još nije okončan. Približavanje Rusije i SAD oko Sirije kritički prate pre svega u Ukrajini, zemlji koja je ranije dominirala na dnevnom redu između Rusije i Zapada. Zapadni političari ističu da neće prestati da kritikuju Rusiju zbog toga što Moskva pomaže u Siriji. Ali, analitičari poput Konstantina Egerta to vide drukčije: „Kijev će platiti cenu novog približavanja Rusije i SAD.” Dogovori iz Minska kao da polako umiru, smatra nemački publicista Vinfrid Šinder-Deters koji živi u Kijevu. NJegova prognoza: sukob u Istočnoj Ukrajini će ostati zamrznut, a Moskva će pružiti podršku separatističkim područjima, međutim, ona neće biti pripojena Rusiji kao Krim. Slično to vidi i Trenjin koji živi u Moskvi, ali dodaje: „Vrhunac krize je prošao”.

Pročitajte još:KAD RUSI KAŽU DA JE UNIŠTEN TERORISTIČKI KAMP: Evo kako to stvarno izgleda! (VIDEO)Konašenkov: Turski generalštab priznao da je planski srušio ruski Su-24ODOZGO SUHOJI, A ODOZDO: Sirijac tuče po brdu! (VIDEO)

Izvor: Dojče vele, Tanjug