Knjiga Najdžela Lata „Kako deci postaviti granice“ bila je tema Psihopolisove tribine koja je održana u Kulturnom centru Novog Sada na Trbini mladih. O ovoj temi govorili su psihoterapeut, Zoran Milivojević, psiholog Milica Okiljević-Ćućuz i vaspitačica Gordana Belocić.
Foto: Kulturni centar Novi Sad
Posetioci su imali prilike da od vrhunskih psihologa, psihoterapeuta i vaspitača čuju u čemu je razlika između telesnog kažnjavanja i zlostavljanja, koji je najbolji tip vaspitanja, zašto su ljubav i disciplina osnove vaspitanja, ali i na kojim pogrešnim pretpostavkama je zasnovan predlog da se roditeljima zakonski oduzme pravo da telesno kazne decu. Dokaz da je tema aktuelna i interesantna, bila je činjenica da se na tribini tražila stolica više, kao i mnogobrojna pitanja posetilaca kojima su pokušali da reše nedoumice u vezi sa vaspitanjem. Najveći izazov koji današnji roditelji imaju, osim brzog i napornog života, jeste vaspitanje dece. Usled velikog stresa koji donosi svakodnevnica, roditelji moraju da se izbore i da odluče na koji način će pravilno vaspitavati svoje dete, i koje metode će koristiti kako bi na najpravediniji način objasnili detetu šta je dobro a šta loše za njega. Psihoterapeut Zoran Milivojević objasnio je da je jedan od argumenata za oduzimanje prava da se dete telesno kazni taj da jači nikad ne bi smeo da udari slabijeg, ali je i postavio pitanje da li je to dobra argumentacija, i da li je primena fizičke moći a priori negativna. -Roditelji kao odrasla bića godinama unazad svoju decu vaspitavaju na različite načine, a u krajnjoj meri koriste telesnu kaznu kao način da detetu objasne da ono što rade nije dobro za njih. Telesna kazna sama po sebi nije predodređena da povredi, već predstavlja poruku detetu da prestane da radi ono što nije dobro. Deca dobro razumeju poruku telesne povrede i prestaju sa neželjenim ponašanjem- rekao je Milivojević dodavši da je u 152 države jasno objašnjena razlika između telesne kazne i zlostavljanja, i u to u 12 karakteristika. O činjenici da je roditelje zbunio novi predlog o zakonskom oduzmanju prava na telesno kažnjavanja dece, osvrnula se psiholog Milica Ćućuz. Roditelji su došli u situaciju nemoći i pitaju se da li je stvarno moguće dete vaspitati bez telesne kazne. Ono što je naglasila kao bitno jeste da detetu komunikacijom možemo objasniti šta sme, a šta ne, koristeći primere za potrebe i želje koje dete ima. Kada dete zna šta su osnovne potrebe koje moraju biti ispunjene, a šta su želje koje ne moraju uvek biti ispunjene u određenim situacijama, dobro će razmisliti pre nego napravi grešku i učini ono što je loše za njega. Ona je i objasnila da fizička kazna nije isto što i zlostavljanje, i da nikako to ne treba gledati kao jednu celinu -Fizička kazna jeste udarac otvorenim dlanom po debelom mesu koje ne ostavlja trag. To je vrlo jasno definisano i ne može se svrstati u kategoriju zlostavljanja - rekla je Ćućuz naglasivši da vaspitanje deteta zavisi i od njegovog temperamenta. Za sam kraj, predavači su posetiocima predočili tri metode vaspitanja, od kojih je jedna, autoritativna, prema njihovom mišljenju najbolja. Ovaj metod različit je od onog u kojem se roditelj preterano postavlja kao autoritet, on to i jeste ali u tome ima meru. Ovaj stil naziva se još i „vaspitanje sa autoritetom“. Takođe, jedan od najboljih vidova vaspitanja jeste onaj gde se u kombinaciji nalazi pružanje ljubavi i disciplina. Zahvaljujući ljubavi koje roditelj pokazuje, dete izgrađuje osećanje lične vrednosti i pozitivnu sliku o sebi, dok disciplina predstavlja zahtev roditelja da dete nauči šta sme da radi i šta mora da radi. Na taj način roditelj pomaže detetu da razvije samodisciplinu kako bi izgradilo skladnu ličnost.