BEOGRAD - Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije, potražuje se 1.869 nestalih Srba, dok Hrvatska traži više od 800 nestalih, izjavio je danas predsednik Koalicie udruženja izbeglica Miodrag Linta.
Linta je Tanjugu rekao da očekuje da poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu otvori stalni dijalog dve države i stvori preduslove za rešavanje brojnih otvorenih pitanja. "Ono što je ohrabrilo sve prognane Srbe s prostora Hrvatske jeste da je premijer Vučić u razgovoru sa Kolindom Grabar Kitarović pokrenuo pitanje izbeglica i pitanje odnosa prema Srbima u Hrvatskoj", poručio je Linta. Prema njegovim rečima, hrvatska strana kao mantru stalno ponavlja dva otvorena pitanja između dve zemlje - pitanje nestalih i pitanje povratka kulturnog blaga u Hrvatsku. "Kada je reč o pitanju povratka kulturniog blaga, važno je istaći da većina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mi se zalažemo da se to kulturno blago vrati, ali pre svega tamo gde je i bilo, pre početka ratnih dejstava, a to su srpske crkve i srpski manastiri", rekao je Linta. Srbija, dodao je on, očekuje da Hrvatska "maksimalno pomogne obnovu porušenih srpskih crkava i manastira" i da se kulturno blago vrati tamo gde pripada, "a ne da se vrati u hrvatske muzeje u Zagreb i druge gradove". "Jedan deo brojnih problema sa kojima se suočava stotine hiljada proteranih Srba koji žive u Srbiji, Republici Srpskoj i u inostranstvua, tiču se brojnih imovinskih i drugih prava, odnosno pitanja koje hrvatska strana dugi niz godina vešto ignoriše i o njima se ne razgovara - to je pitanje otetih 40.000 stanarskih prava, oko 50.000 srpskih penzionera kojima se duguje prosečno po 81 penzija po penzioneru", istakao je Linta. On je naveo da je tu i problem više od 800.000 katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta koje je Hravtska oduzela prognanim Srbima, "pravnim mahinacijama putem sudova". "Veliki broj naših ljudi potražuje dinarsku i deviznu štednju, hiljade proteranih Srba imaju problem, jer im nije priznat deo radnog staža koji su stekli pre rata i dobrim delom nije priznata konvalidacija radnog staža za vreme ratnih dejstava. Imamo više od 10.000 srpskih porodica čije su kuće i stanovi srušeni u klasičnim terorističkim akcijama za vreme rata po hravstkim gradovima gde nije bilo ratnih dejstava", objasnio je Linta.
Pročitajte još:Neverovatne scene iz hrvatskih vozova i javnog prevoza (FOTO)
Prema njegovim rečima, Hrvatska punih 10 godina izbegavala da implementira bečki sporazum o sukcesiji, u kojem se "jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembar 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata moraju biti proglašeni ništavnim". "Očekujemo da hrvatska strana, koja insistira na rešavanju otvorenih pitanja, prihvati inicijativu sa naše strane da se formira jedna srpsko-hrvatska međudržavna komisija za implementaciju bečkog sporazuma", ukazao je Linta. Izvor: Tanjug
BRANKO VELJKOVIĆ: Petar Radulović, dobar čovek, konjički kapetan, čovek koji je shvatio 
