Pravda

Šefica kabineta gradonačelnika Prištine Fitore Pacoli je izjavila za genciju "Kosovapreš" da će posle tog roka videti šta će sa tim objektom biti. "I taj objekat kao i svi ostali biće tretirani na isti nacin, na osnovu zakona za legalizaciju. To znači do 5 februara ovaj objekat treba da se prijavi za registraciju u Direkciji za urbanizam, posle toga će biti treitran kao i svi drugi kada je reč o legalizaciji", rekla je Pacoli. To, kako je precizirala, znači da se podrazumeva da će, ako ne bude zahteva za registraciju, objekat ući u spisak za rušenje u skladu sa Zakonom o legalizaciji. Prištinski Blic piše da će SPC uz zahtev za legalizaciju morati da priloži i saglasnost prištinskog Univerziteta koji je septembra 2012. podneo tužbu zbog toga što je, kako smatra, crkva izgrađena u prostoru koji pripada toj visokoškolskoj ustanovi. Univerzitet, kako se navodi, ceni da je crkva navodno uzurpirala čak 4,27 hektara zemljišta koje pripada toj ustanovi. Inače, gradnja crkve je pocela 1999, a prekinuta je 1999. godine. Eparhija raško prizrenska, međutim, negira tvrdnje da je crkva sagrađane nelegalno, te da poseduju kompletnu dokumentaciju izadtu od nadležnih institucija u vreme kada je taj objekat počeo da se gradi. Iz Eparhije je, naime, aprila prošle godine saopšteno da je tu reč o pokušaju etničke i verske diskriminacije.

Pročitajte još:Prevrnuo se autobus Laste, 12 putnika povređenoOvi srpski političari idu kod Obame na Molitveni doručak

Tada je navedeno i da je SPC iz vrha kosovke vlasti obaveštena da oni podržavaju završetak gradnje tog crkvenog objekta o čemu su, kako je navedeno, obavešteni i međunarodni predstavnici na KiM. Inače, za vreme martovskog pogroma 2004. spaljeno i uništeno 35 pravoslavnih hramova, od toga šest u prvoj kategoriji, što znači crkvenih građevina iz XIV, XV i XVI veka, kao i da je do 2004. na KiM uništeno 38 spomenika i objekata kulture, a bilo je i tendencija da se od nezavršenog Hrama Hrista Spasa u Prištini napravi „Memorijalni muzej kosovskih Albanaca“. Pomenuti hram u Prištini je posle NATO-a bombardovanja 1999. godine više puta bila meta albanskih napada i skrnavljenja. Izvor: Tanjug