Ne događa se često da izdavačka kuća iz Srbije prva u svetu objavi knjigu za koju se očekuje da će biti planetarni bestseler. Upravo to se desilo sa knjigom „Orhanovo nasleđe“ koja je prvi roman mlade američke spisateljice jermenskog porekla Alin Ohanesjan, a koju je Laguna objavila pre nekoliko dana. Knjiga je odmah dospela na prvo mesto top liste!
U svom izuzetnom romanu Alin Ohanesjan je stvorila dva izuzetno upečatljiva lika – mladića neupućenog u prošlost svoje porodice i svoje zemlje, i starice koju progoni danak istorije otet od njenog života. Krećući se kroz vreme, od poslednjih godina Otomanskog carstva pa sve do kraja dvadesetog veka, „Orhanovo nasleđe“ tka pripovest o strasnoj ljubavi, neizrecivim strahotama, neverovatnoj istrajnosti i skrivanim pričama koje čak naraštajima mogu progoniti jednu porodicu. Kada Orhanovog divnog i ekscentričnog dedu Kemala – čoveka koji je izgradio pravu dinastiju na tkanju ćilima – budu pronašli mrtvog, potopljenog u kaci s bojom, Orhan će naslediti taj decenijama razvijan posao. No Kemalov testament donosi više pitanja nego odgovora. Porodično imanje je zaveštano nepoznatoj osobi udaljenoj hiljadama kilometara, vremešnoj ženi koja živi u jermenskom domu za stare u Los Anđelesu. NJeno postojanje i tajnovitost njene prošlosti samo će produbiti misteriju i pitanje zbog čega je Orhanov deda svoj dom u Turskoj ostavio nepoznatoj ženi, a ne sinu ili unuku. Imajući u rukama samo prastari Kemalov skicenblok, rešen da ispravi nepravdu, Orhan odlazi u Los Anđeles. Tamo neće samo razotkriti priču koju osamdesetsedmogodišnja Seda pomno čuva, već će shvatiti da Sedina prošlost preti da rasturi njegovu budućnost. „Orhanovo nasleđe“ je savremena pouka o nužnosti i ostvarljivosti međusobnog razumevanja turskog i jermenskog naroda, a ujedno snažno svedočanstvo ljudskih patnji na obema stranama. Alin je iz prošlosti sopstvene porodice ispričala ovu priču, jer je njena baka preživela genocid nad Jermenima. Alin Ohanesjan rođena je u Kuvajtu. Roditelji su joj ubrzo emigrirali u Južnu Kaliforniju u kojoj živi od svoje treće godine. Nakon što je magistrirala istorijske nauke, odustala je od doktorskih studija jer je shvatila da je književnost njena prava ljubav. Živi i radi u San Huan Kapistranu u Južnoj Kalifroniji sa suprugom i dva sina.
Pročitajte još:(INTERVJU) Marko Jocić: Od umetnosti može samo da se životariINTERVJU Tamara Kučan: Balkan boluje od lažnog moralaEntoni Dor dobitnik Pulcerove nagrade za književnost za 2015. godinu
Izvor: Pravda/Marija Gojković