Pravda

On je istakao da će o tome razgovarati 5. maja sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Ukoliko italijanski ministar stvarno bude zvanično razgovarao sa Porošenkom u tom pravcu, to će biti prvi put da neka evropska zemlja otvoreno vrši pritisak na Kijev, što bi moglo da dovede do potpune promene političkog ambijenta u Evropi. Drugi italijanski zvaničnik, direktor Uprave za politiku trgovine pri ministarstvu ekonomije Italije, Federiko Ajhberg, izjavio je da "vlasti Italije čim pre moraju da deluju u pravcu ukidanja sankcija protiv Rusije". "Italija je platila skupu cenu zbog priključivanja paketu antiruskih sankcija." - rekao je Ajhberg na konferenciji italijanske Asocijacije preduzetnika "Assolombarda", preneli su italijanski mediji. Savet ministara Italije odbija da glasa za produženje sankcija Rusiji, skrenuo je pažnju Ajhberg i istakao da italijanski preduzetnici vide Rusiju kao veoma važnog partnera.

Pročitajte još:Zvanično: Počeo novi hladni rat, uspostavljena crvena linija Rusije i NATO-aEvo zašto Srbi vole mačo političarePušilin: Armija DNR podignuta na nivo pune borbene gotovosti

Prekjuče je DŽoš Ernest, portparol američkog predsednika, izjavio da će Bela kuća nastaviti pritisak na Rusiju, te da će "u saradnji sa evropskim kolegama razmotriti i razraditi načine na koje bi mogli pojačati pritisak na Moskvu". Ernest je istakao da "Rusija ne poštuje obaveze koje proističu iz Minskog sporazuma i da ne pokazuje spremnost da ispuni te obaveze, dok je slučaj sa Kijevom obrnut, te da Kijev poštuje sve obaveze dogovorene Minskim sporazumom". On je praktično najavio novi paket sankcija koje će uvesti protiv Rusije u saradnji sa evropskim liderima, međutim, cenu tih sankcija plaćaju evropske zemlje i sve je veći otpor političara u Evropi prema nastavku agresivne politike prema Rusiji koju zagovara SAD. Kremlj je u više navrata skrenuo pažnju javnosti da SAD uporno forsira agresivan stav proglašavajući Rusiju jednom od strana u ratu, ističući da Ukrajina nije u ratu sa Rusijom, već sa delom svojih građana sa kojima i treba da reše problem i naprave sporazum. Varnice i nesporazumi između američkih i evropskih političara po ukrajinskom pitanju postaju stalni i kristališu se kao konstanta. I Nemačka i Francuska su se usprotivile određenim potezima Vašingtona, pa je čak i nemački šef diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer javno upozorio američkog generala Filipa Bridlava da ne koristi agresivnu retoriku u optužbama da je Rusija aktivni učesnik u ukrajinskom ratu, ističući da nemačke obaveštajne službe ne raspolažu  podacima koji bi ukazivali na prisustvo ruske armije na teritoriji Ukrajine. Prema najvećem broju analitičara, Nemačka će odigrati presudnu ulogu u redefinisanju veoma loših odnosa između EU i Rusije, ali i imati glavnu reč u pritisku na Kijev da napravi ustupke u cilju mirnog rešenja krvavog konflikta u Ukrajini. Nemačka će ujedno biti i katalizator promene američke politike na tlu Evrope, što je već pokazano isključivanjem SAD-a iz pregovora po "normandskom modelu". Izvor: Pravda