Pravda

Karađorđevići su, inače, tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. podeljena na tri jednaka dela. Deset naslednika kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja podnelo je zahtev za restituciju krajem januara 2014. godine. U obrazloženju Agencije za rastituciju navodi se da dvorski kompleks ne može biti predmet vraćanja niti obeštećenja budući da je njegov status uređen posebnim zakonom, kojim je izričito zabranjeno vraćanje prava svojine na njemu. Sekulić je Tanjugu rekao da je prvi zahtev porodice Karađorđević koji se odnosio na kompleks na Dedinju odbijen pre nekoliko dana, a da postoje još neki zahtevi za imovinom, prevashodno za nekretnine koje potražuju, a o kojima će Agencija odlučivati naknadno. Kako je kazao, za preostali deo zahteva biće doneto posebno rešenje, a parcijalno će biti rešavan deo po deo zahteva. Karađorđevići su zahtev podneli 28. januara 2014., a kako kaže Sekulić, nisu imali niti privilegovan položaj, ali ni i diskriminacijski u odnosu na ostale. "NJihov predmet se rešavao isto kao i za sve ostale građane", rekao je Sekulić. Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije danas da ne prati slučaj restitucije Belog dvora, te ne može da komentariše odluku da se to zdanje ne vrati porodici Karađorđević i da bi država svakako volela kada bi obaveze važile na jednak način za sve građane. „Mislim da smo mnogo toga učinili porodici Karađorđević u skladu sa poštovanjem srpske tradicije", naglasio je Vučić u izjavi novinarima.

Pročitajte još:Vladika Porfirije: Nezapamćen linč Srba zbog starog snimkaPROTEST ZBOG IVANOVIĆA: Kosovska Mitrovica na nogama!Locirane vehabije u Surčinu, sumnja se da su ekstremisti

Vučić je kazao da uvek postoje ljudi koji nikada nisu zadovoljni po pitanju porodice Karađođević, ali da će se nastojati da svi budu zadovoljni. „Voleli bismo kada bi neki ispunjavali svoje obaveze, koje ispunjavaju svi građani", primetio je premijer. Izvor: Tanjug