Pravda

Istoričarka Dubravka Stojanović podsetila nas je - a šokirala britanskog princa Čarlsa - da je Beograd u protekla dva veka bombardovan šest puta. Po ovoj strašnoj činjenici, ako se izuzme sravnjeni Drezden, u Evropi ubedljivo vodi kao grad koji je bezbroj puta nemilosrdno rušen neprijateljskim i "prijateljskim" granatama. Ovaj potisnuti podatak aktuelizovao je poruku koju je pokojni patrijarh German izgovorio prilikom osvećenja obnovljenog hrama Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, 2. septembra 1984. godine, pred oko 50.000 ljudi. Patrijarh je, tada, rekao: "Braćo, da praštamo - moramo , ali da zaboravimo - ne možemo!" Nije mali broj političkih delatnika koji olako pričaju o praštanju, koji se zalažu za "zaleđivanje prošlosti", naivno verujući da je jednosmerno gledanje u budućnost bezgrešni put ka EU. Podastire se plitka misao po kojoj je vizija izvesnija ako se oslobodimo tereta prošlosti. Možemo li, naprimer, ustašama da zaboravimo logor smrti u Jasenovcu? Iako je sistematski uništavana arhiva, verujem da su tačni podaci izraelskog centra Jad Vašem koji je davno utvrdio da je u tom paklenom kazamatu Nezavisne Države Hrvatske preklano i ubijeno 700.000 Srba, Jevreja, Roma, komunista i antifašista. Možemo li da izbrišemo 1999. godinu kada je, od 24. marta do 10. juna, najmoćnija alijansa u istoriji čovečanstva na malu Srbiju ispalila 30.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Na ovaj siroti narod avioni devetnaest najmoćnijih zemalja sručili su 15 tona nuklearnog otpada. Nisu Klinton, Klark i Solana rušili režim Slobodana Miloševića, već je smrtonosna koalicija odlučila da zasvagda kazni čitav srpski narod. Samo dva primera za pitanje: možemo li da oprostimo ako ne zaboravimo? Ovozemaljska logika upućuje da se greh, ili nešto slično,ne može oprostiti ako se pre toga - ne izbriše iz pamćenja. Sve dok čovek pamti, on suštinski ne oprašta. Sveti Jovan Lestvičnik iz šestog veka uporno je ponavljao: samo je zaborav istinski oproštaj! Mudri Solomon upozoravao je da mržnja zameće svađe, a ljubav prekriva sve! Sami odlučite koji vam je "rezon" najbliži. Milomir Kragović, književnik i novinar Izvor: Novosti