NATO neprijatelj broj 1

Kako stručnjaci ističu, rukovodstvo Nemačke, Holandije, Austrije, Švajcarske i Danske sprovelo je dogovorenu akciju zabrane održavanja turskih mitinga i proterivanja turskih zvaničnika neposredno pre i nakon Erdoganove prošlonedeljne posete Putinu. Zbog toga eksperti sumnjaju da je jedan od faktora koji su doveli do rata između EU i Turske zapravo poboljšanje odnosa između Ankare i Moskve. - Turska je važna Zapadu kao jedna od najjačih članica NATO. Ankara je, između ostalog, odigrala veoma važnu ulogu kao produžena ruka Zapada u ratu u Siriji. Zbog toga je Briselu bilo veoma bitno da zadržati Tursku kao svoju saveznicu, međutim, to nije uspelo. Ankara je sve više počela da se okreće Moskvi - objašnjava britanski analitičar i novinar Den Glejzbruk. On podseća da je Rusija za NATO pakt neprijatelj broj jedan i da je to razlog diplomatskog rata između Brisela i Ankare. - Zapad zbog toga ne može da oprosti zbližavanje Erdogana i Putina, niti njihov vojno-ekonomski savez - ističe Glejzbruk. S njim je saglasan i Azdar Kurtov, glavni urednik magazina "Nešenel stratedži išuz". - Ankara i Moskva, koje su umalo zaratile nakon što je u novembru 2015. turska vojska oborila ruski "suhoj" nad Sirijom, ponovo su uspostavile veoma jake veze. Erdogan je u petak bio u poseti Putinu, sa kojim se dogovorio da Rusija proda Turskoj raketni sistem S-400, čemu se NATO oštro protivi. Takođe, dvojica lidera sklopili su veliki broj ekonomskih ugovora i učvrstili saradnju na projektu gasovoda "Turski tok", što je protiv volje Brisela. Osim toga, turska vojska sarađuje s ruskom u Siriji i sva je prilika da će te dve sile okončati rat u bliskoistočnoj zemlji. Na taj način izbaciće i SAD i EU sa Bliskog istoka - navodi Kurtov.

Prekršena praksa

Prema njegovim rečima, jasno je da je to bio razlog da EU izazove rat s Turskom. - Zvaničnici evropskih zemalja mogli su ranije da obaveste Tursku da neće primiti njihove zvaničnike i da se protive skupovima podrške Erdoganu. Oni, međutim, to nisu uradili. Nisu poštovali diplomatsku praksu. Svesno su odnose Ankare i Brisela doveli u ovu situaciju, znajući kako će Erdogan reagovati - uveren je Kurtov. Podsetimo, Holandija je tokom vikenda, samo dan nakon susreta Putina i Erdogana, zabranila turskom ministru spoljnih poslova Mevlutu Čavušogluu da sleti u Roterdam, gde je trebalo da održi miting. Takođe, turskoj ministarki za porodična pitanja Fatmi Betul Sajan Kaji nije dozvoljeno da dođe do konzulata u Roterdamu, već je vraćena u Nemačku, odakle je došla. Holandska vlada je svoj potez opravdala time da ne želi da učestvuje u Erdoganovoj kampanji. Turski predsednik, naime, pokušava da dobije glasove svoje dijaspore za ustavne promene koje mu značajno povećaju ovlašćenja. Turci o tome treba da se izjasne na referendumu 16. aprila, a veoma su bitni glasovi između pet i 10 miliona Turaka, koliko ih živi i radi u EU. Prethodno je Nemačka iz istog razloga zabranila turske političke skupove u svojoj zemlji, a to su uradile i Austrija i Švajcarska. Danska je na kraju otkazala zvaničnu posetu turskog premijera Binalija Jildirima u znak solidarnosti sa ostalim zemljama EU. Erdogan je ponašanje svojih evropskih kolega nazvao fašističkim, a zemlje koje su zabranile skupove Turaka naslednicima nacista. On je zapretio žestokom osvetom.

Traže ukidanje dvojnog državljanstva i povlačenje vojske iz Turske

Nemački političari traže od Merkelove da ukine dvojno tursko-nemačko državljanstvo i povuče vojsku iz turske baze Indžirlik. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Ginter Krings izjavio je da bi konačno trebalo zakonom regulisati da Turci u Nemačkoj ne mogu da imaju dva državljanstva. - Moramo izmeniti zakon. Oni koji ne poštuju našu zemlju ne moraju da budu njeni državljani - naveo je Krings za nemačke medije. Osim toga, predsedavajući odbora za spoljnu politiku u nemačkom parlamentu Florijan Han smatra da bi trebalo povući trupe koje su u sastavu NATO stacionirane u Turskoj. - U svetlu najnovijih događanja nisam siguran da turska vlada može da garantuje bezbednost našim vojnicima u Indžirliku - rekao je Han.

Turska uvodi sankcije Holandiji

Turski ministar za evropske poslove Omar Čelik izjavio je  da će Turska sigurno uvesti sankcije protiv Holandije, ali nije precizirao o kakvim se tačno merama radi. Kako turski mediji prenose, moguće je i da će Ankara oko tri miliona izbeglica sa Bliskog istoka, koje se trenutno nalaze u turskim kampovima, pustiti da dođu u Evropu.

Dve protestne note

Otpravnik poslova ambasade Holandije u Ankari pozvan je juče ujutru u ministarstvo spoljnih poslova Turske, gde su mu uručene dve zvanične protestne note. Jedna protestna nota odnosi se na izbacivanje turskih ministara iz Holandije, a druga na prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata na protestima koji su usledili.

Poeni pred izbore

Analitičari kažu da proterivanjem turskih zvaničnika i zabranom turskih mitinga holandski premijer Mark Rute i nemačka kancelarka Angela Merkel skupljaju političke poene pred izbore. - Holandija izlazi na parlamentarne izbore u sredu. Rute gubi bitku protiv ekstremnog desničara Gerta Vildersa, koji je poznat po izrazitom antiimigrantskom stavu i protivi se ulasku Turske u EU. Stoga Rute diplomatskim ratom protiv Ankare želi da u poslednjem trenutku pridobije glasače - objašnjava analitičar Azdar Kurtov. On dodaje da je u sličnoj poziciji i Merkelova, kojoj su izbori zakazani za maj. - NJen rejting je najmanji u istoriji zbog migranata i dogovora s Turskom da u zamenu za novac primi deo izbeglica. Ratom s Erdoganom i ona pokušava da prikupi jeftine poene - objašnjava Kurtov. Hakovani memorandum otkriva Sorošev scenario za svrgavanje Putina i haos u Rusiji. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: Informer