Međutim, takvi projektili su već napravljeni za artiljeriju i to još u sovjetsko vreme, ali teško da će nekada biti primenjeni u tenkovima.
Domet tenkova i opasnost od nuklearne kontaminacije sopstvenih snaga ruski eksperti navode kao jedan od glavnih razloga zbog čega se za najnoviji ruski tenk T-14 „Armata“ ne prave niti će se praviti nuklearni projektili.
„Tenkovski top ima maksimalan domet 3 kilometra. Primena nuklearnog projektila na takvoj udaljenosti je samoubistvo“, rekao je Sergej Kuznjecov, rukovodilac vojnog programa televizije NTV.
Vojni analitičar lista „Izvestiя“ Dmitrij Litovkin dodaje: „Zamislite šta će se desiti na bojnom polju ako tehnika počne da gađa nuklearnim projektilima ciljeve udaljene samo 1 kilometar, a vetar počne da raznosi radioaktivni oblak kilometrima unaokolo“.
Po Kuznjecovljevim rečima, ako je zadatak da se dobije projektil maksimalne probojne snage, onda je „jednostavnije napraviti projektil sa osiromašenim uranijumom nego koristiti nuklearnu eksploziju“.
Tenk T-14 „Armata“ prvi put je predstavljen na Paradi Pobede 2015. godine u Moskvi. Za njega je karakteristično da tenkisti ne sede u kupoli i da su na istoj platformi napravljene i druge vrste vojne tehnike, na primer: borbeno vozilo pešadije, samohodno artiljerijsko oruđe, vozilo za remont i evakuaciju i borbena mašina za podršku tenkovima. 
Gde su dosada primenjena nuklearna punjenja?
Rad na nuklearnim punjenjima malih gabarita, tj. na taktičkom nuklearnom oružju, započet je u Sovjetskom Savezu tokom 1950-ih, a tokom 1960-ih je u arsenal ruske armije već pristigao poveliki spisak različitih taktičkih projektila, uključujući i artiljerijske projektile za oruđa običnog kalibra – od 152 mm do 406 mm.
„U sovjetsko vreme su čak i protivpešadijske mine imale nuklearno punjenje. I avionske bombe, i artiljerijski i tenkovski projektili sa nuklearnim bojevim glavama zaista su bili u skladištima municije. Međutim, ispostavilo se da nije svrsishodno primeniti bilo koji od tih projektila“, kaže Dmitrij Litovkin.
Čime će Rusi braniti krajnji sever u slučaju borbe za Arktik?
Neka artiljerijska oruđa koja sada poseduje ruska armija teorijski mogu da koriste takve projektile. Na primer, projektile 3BV3 kalibra 152 mm mogu da ispaljuju sistemi „Msta-S“, „Akacija“ i „Giacint“. Po rečima Viktora Murahovskog, glavnog urednika časopisa „Arsenal Otečestva“, takvih projektila nema u arsenalu ruske armije.
„U vojne svrhe ima smisla primeniti nuklearne bojeve glave na balističkim raketama koje lete stotine kilometara. Na primer, na operativno-taktičkom sistemu ’Iskander-M’, čije rakete mogu da pogode cilj udaljen 500 kilometara“, dodao je Litovkin.
Izvor dezinformacija
Ruski mediji su preuzeli saopštenje izdanja "Diplomat", koje se pozvalo na nepotvrđene izvore i napisalo da „Rusko vojnoindustrijsko preduzeće ’Uralvagonzavod’ ne unapređuje samo najnoviju verziju misterioznog tenka T-14 sa novim topom 2A83 kalibra 152 mm, nego i razvija i taktičke tenkovske nuklearne projektile“.
Kratko istraživanje je pokazalo da je izvor dezinformacije publikacija na sajtu Defence One, u kojoj šef instituta Potomac Filip Karber priča kako Rusi to mogu da učine.
„Najavljeno je da će novi model tenka ’Armata’ imati top kalibra 152 milimetara. Priča se kako će on moći da lansira projektile sa nuklearnim bojevim glavama“. – Vi kažete da je reč o izgradnji nuklearnog tenka, tj. tenka koji će moći da ispaljuje nuklearne projektile? – Da, takav zaključak se izvodi“, rekao je Karber.
