Baza se prostire na ukupno 7.500 kvadratnih metara ispod zemlje, a projektovana je tako da je otporna na udare dubinskih ili penetrirajućih aviobombi, pa čak i na eksplozije atomskih bombi snage do 20 kilotona.
Smeštena ispod dinaridnih stena, baza ima nekoliko radionica, skladište goriva, spavaonice, kuhinju, sanitarne čvorove i skladišta za rakete, alate, instrumente i elektronske uređaje. Podovi od grafita sprečavaju izbijanje statičkog elektriciteta, a sve su prostorije opremljene toplotnim i dimnim senzorima.
Zapaljivi materijali, poput raketa i elektronskih uređaja, nalaze se i pod posebnom halonskom protivpožarnom zaštitom, a ceo kompleks je izrađen tako da bi se bilo kakav eventualni požar mogao brzo i lako odseći od ostatka baze hermetičkim vatrootpornim vratima koje se nalaze između sekcija. U krajnjoj nuždi, baza je opremljena i vlastitom hidroforskom mrežom koja se napaja iz reke Žrnovnice. 
Od ulaza u bazu do samog kompleksa vodi dugi tunel i četvoro teških vrata. Teoretski, požar bi mogao buktati nad površinom baze bez gotovo ikakvog uticaja na ljudstvo i opremu koji se nalaze unutra.
- Nema ni teoretske šanse da vatra izvana prodre unutar potkopa, rekao je Slobodnoj Dalmaciji tadašnji zapovednik Žrnovnice Neven Pejković pre šest godina, nakon velikog šumskog požara koji se približio bazi.
Pejković je tada otkrio i kako se svakog ponedeljka rade temeljni tehnički pregled objekta i raketa, te kako se redovno održavaju i protivpožarne vežbe.
Kompleks u Žrnovnici izgradila je JNA, a hrvatska vojska ga je osvojila 1991. godine. Tada su zarobljene i sve protivbrodske rakete švedske proizvodnje RBS-15B, čiji domet od 90 kilometara je bio ključni faktor u povlačenju brodova JNA iz hrvatskih teritorijalnih voda. A ni Hrvati neće rusku pomoć u gašenju požara, a njihove "razloge" možete pročitati OVDE. Izvor: jutarnji.hr
