Pravda

Republika Srpska je donela odluku o vojnoj neutralnosti i zato neće biti nikakvih baza NATO-a u BiH, pa ni u Brčkom, kako neki pominju, rekao je Dodik u kratkom razgovoru za Sputnjik koji vam prenosimo u celosti, ističući da je stav Srpske jasan. Bilo kakva mogućnost da dođe do neke, hipotetički govoreći, baze NATO-a podrazumevala bi da bi bilo opšteprihvaćeno da bude i baza Rusa, ako su oni za to zainteresovani. Ali mislim da u tom pogledu nema odluke i da je nemoguće da se to desi. U Tuzli i Brčkom su se nalazile međunarodne snage i odatle su se povukle. Ostalo ih je još nešto malo: u čitavoj BiH oko 2.000 pripadnika tzv. operacije Altea, koji dolaze najčešće iz zemalja EU. I to treba da bude ukinuto, ali je uvedeno odlukom Saveta bezbednosti UN. Mislim da je neophodno da se i ta misija povuče. Apsolutno mislim da je lociranje baze u Brčkom nemoguće jer bi saglasnost za to morala da dâ Republika Srpska, a mi tu saglasnost nećemo dati. Republikom Srpskom ne upravljaju stranci, za razliku od drugih delova BiH gde stranci imaju dominantnu ulogu. U prvom ovogodišnjem intervjuu američki zvaničnik Brajan Hojt Ji rekao je, između ostalog, da Dejton 2 neće biti potreban, ali da je potrebno da se BiH fokusira na prioritete vezane za proces približavanja EU. Kako shvatate ovu izjavu? To što je Bosna zaglavljena u nemogućnosti da preživi je deo politike koji je sprovodila administracija čiji je predstavnik Hojt Ji, koji je bio ovde zlonameran i u suštini uvek usmeren protiv srpskog naroda i Republike Srpske, kojoj je pokušavao da obezbedi dodatne elemente centralizacije i zbog toga se nismo slagali u politici. Mislim da je on mešetar koji je ovde pokušavao da upotrebljava ne samo stavove Stejt departmenta, nego i da spekuliše iz nekog svog razloga. On je pripadnik jedne stare administracije i verovatno zbog nesređenosti prilika u Vašingtonu još uvek sedi tu gde sedi. On je za mene periferan lik - tek je neki treći zamenik, ne znam ni ja čega, i u tom pogledu se osećam veoma ugodno što ne komuniciram s njim. Najavili ste da će do Sretenja biti usvojena zajednička Deklaracija o opstanku Srba. Međutim, taj dokument već neki ovde u Srbiji nazivaju „memorandumom 2“. Kako objašnjavate te kritike? Od samog početka te ideje mnogi su se našli da je komentarišu, a nisu ni videli tekst. Popularno je nazvan "deklaracija", a formalno to je "Aneks Sporazuma o specijalnim vezama", zato što će ga usvojiti narodna skupština RS i Srbije. U timovima koji rade na tom dokumentu sede ozbiljni, referentni predstavnici naučne oblasti, javnog života i oni su ti koji će ga finalizirati. Dokument će se pojaviti veoma brzo - verujem da će to sve biti do polovine februara. Verovatno će ovde u Narodnoj skupštini Republike Srpske biti nekih koji će biti protiv, ali važna je odluka Narodne skupštine. Narodna skupština odlučuje u skladu sa zakonom i poslovnikom i ja sam uveren da postoji većina i u Srbiji i ovde u Republici Srpskoj za tako nešto. Voleo bih da svi budu za, ali oni koji neće sami sebe isključuju. A tu priču o memorandumu su formirali i plasirali protivnici srpskog naroda. Na toj platformi je napravljena čitav jedan orkestrirani napad na Srbe na bazi nepostojećeg memoranduma koji nikad nije formalizovan i na bazi toga su mnogi pravdali svoje secesije kao što je Slovenija, Hrvatska, muslimani u Bosni, a da taj dokument nikada nije bio formalno usvojen niti postoji. Asocijacija na Memorandum dolazi od onih koji su neprijatelji srpskog naroda i u suštini nemaju ništa drugo da kažu već da zastarele ideje i diskvalifikacije za Srbe povlače ponovo kroz neku priču o memorandumu. Nedavno ste crtali mapu kako bi, po vašem mišljenju, mogle da izgledaju granice na Balkanu. Da li biste i sada nacrtala istu mapu i da li smatrate da se u paketu može rešavati pitanje Kosova i Metohije i Republike Srpske? Mi podržavamo politiku Srbije vezanu za pitanje Kosova, a ponašamo se na najpraktičniji način jer kao RS nismo dali saglasnost da se Kosovo prizna kao država i to se neće ni desiti. Pratićemo šta je stav Beograda u tom pogledu i uvek ćemo biti iza tih stavova. U svakom slučaju, taj pristup je veoma jasan. Što se tiče RS, ona je nezadovoljna stanjem u BiH, činjenicom da je gurnuta u jednu imaginaciju koja se zove BiH, a koja ne daje nikakve rezultate. Ona je samo vežbalište za mnoge strance koji se uče kako bi kasnije bili raspoređeni u razne međunarodne misije i vežbali se kako se navodno prave države. NJihov intervencionistički pristup nije doneo ništa dobro nikome u Bosni i Hercegovini. Polako postaju svi svesni toga da je kršenje međunarodnog prava, Dejtonskog sporazuma, bilo motivisano najčešće strancima. Ti isti stranci su pokušali da naprave od Kosova neku posebnu situaciju, pa eto nisu uspeli. Sećate se zvaničnih stavova bivše američke administracije da je Kosovo neuporedivo sa bilo čim, međutim, izgleda da je uporedivo. U tom pogledu, ono što je aktuelna vlast u Srbiji uradila jeste da je ponovo suvereno vladala pitanjem vezanim za Kosovo u smislu iskazivanja svoje volje o tome šta jeste a šta nije Kosovo. Što se tiče crtanja karata, ja sam to učinio na jedno hipotetičko pitanje. Mislim da bih sada bio malo precizniji ali, hipotetički gledano, i dalje mislim na isti način. Kakvu je mapu, tokom intervjua za Dojče vele nacrtao Milorad Dodik, pogledajte OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com