- Odgovornost svakog od nas je u ovom trenutku ogromna pred istorijsku odluku koja će odrediti budućnost naše zemlje generacijama - izjavila je premijerka Tereza Mej uoči glasanja.
Te velike reči nisu nimalo pomogle: čak 432 poslanika glasala su protiv njenog predloga ugovora sa EU kojim se uređuje Bregzit dok su je podržalo svega 202 poslanika.
Premda parlament broji 650 stolica, Terezi Mej je bila potrebna prosta većina koja iznosi 318 glasova. Naime, sedmoro poslanika irske republikanske partije bojkotuje parlament, dok pravo glasa nemaju četvoro predsedavajućih i četvoro onih koji broje glasove.
Severnoirski unionisti, koji podržavaju vladu Tereze Mej, takođe se protive dogovoru u sadašnjoj formi jer je u njega uključen i zaštitni mehanizam poznat pod pojmom "bekstop".
Ta odredba podrazumeva otvorenu granicu između Severne Irske i Republike Irske. I jastrebovi iz redova Torijevaca Tereze Mej strahuju da bi "bekstop" vezao Ujedinjeno Kraljevstvo za EU na neodređeno vreme.
Prvi scenario - ustupci Brisela
Kako se bližilo glasanje u Londonu i kako je postajalo sve izvesnije da je Tereza Mej daleko od većine, tako su se iz kontinentalne Evrope javili popustljiviji glasovi.
Nemački šef diplomatije Hajko Mas rekao je ranije u utorak: "Ako stvar večeras pođe naopako, moglo bi da bude novih razgovora". Računica iza toga je pomalo naivna - EU bi mogla tu i tamo kozmetički da izađe u susret Londonu ne bi li tako Mej pribavila još koji glas i pokušala ponovo sa glasanjem.
Ali zid na koji britanska premijerka nailazi kod kuće teško može da se probije kozmetičkim izmenama. Za suštinske promene dila u 27 preostalih članica EU nema više ni volje ni vremena.
Mas je tako ponovio da "dogovor ostaje takav kakav je". I predsednici Saveta EU Donald Tusk i Evropske komisije Žan-Klod Junker odbacuju ponovno otvaranje pregovora.
Drugi scenario je "tvrdi" Bregzit
Prema članu 50 Lisabonskog ugovora koji reguliše istupanje neke članice iz EU, Britanija bi 29. marta trebalo da automatski izađe iz članstva pa makar ne bilo nikakvog dogovora.
Tereza Mej bi teoretski mogla da traži malo pomeranje roka i iz Brisela je bilo signala da bi se stvar mogla odgoditi do kraja juna. To sa sobom, međutim, nosi komplikacije: najpre, produžetke treba jednoglasno da odobre sve članice EU. Zatim, u maju su evropski izbori koji ne bi trebalo da se održe u Velikoj Britaniji. Na posletku, šta bi donela još tri meseca nakon bezmalo dve godine natezanja, konstatuje DV.
Zato je Tereza Mej pre glasanja najavila da po svaku cenu namerava da sprovede volju naroda, misleći na referendum od juna 2016. godine kada je 51,9 odsto građana glasalo za Bregzit. Mej je više puta uveravala poslanike da je tvrdi, neuređeni Bregzit jedino što preostaje ukoliko odbiju njen plan.
To se sada desilo i, ako to nije bio premijerkin blef u pokušaju da prikupi glasove, Ujedinjeno Kraljevstvo će kroz dva i po meseca prestati da bude članica EU bez ikakvog ugovora o daljim odnosima.
Treći scenario je pad Vlade
Lider opozicionih laburista DŽeremi Korbin najavio je prethodno da poraz Tereze Mej na odlučujućem glasanju treba da vodi u glasanje u nepoverenju vladi i u vanredne izbore. I Tereza Mej je posle poraza rekla da treba glasati o poverenju. O tome će se već danas glasati.
Ako premijerka padne, donji dom ima dve sedmice da iznađe novu vladajući većinu, a u suprotnom ide se na nove izbore. Korbin je najavio da bi, u slučaju da on postane premijer, poveo nove pregovore sa EU.
Četvrti scenario je novi referendum
Ovakav rasplet se ne kosi sa prethodnim, trećim scenarijem, naprotiv - deluje da je treći scenario neophodan jer je Tereza Mej kategorički odbijala mogućnost drugog referenduma na kojem bi građani bili konkretno upitani da li žele da izađu iz EU prema dogovoru koji je ispregovaran ili da ipak ostanu u Uniji.
Sa druge strane, levičar Korbin je dugo oklevao, ali odnedavno ne isključuje mogućnost novog referenduma.
Prema anketi koju je objavio londonski Independent, većina građana je u slučaju propasti plana Tereze Mej htela novi referendum (46 odsto za naspram 28 odsto protiv), na kojem bi zatim 45 odsto glasalo za ostanak u EU, a 39 odsto za izlazak iz EU (16 odsto neopredeljenih).
Makron: Britanci najviše gube
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je sinoć da bi Velika Britanija bila najveći gubitnik ukoliko bi napustila EU bez dogovora, dok je nemački vicekancelar Olaf Šolc izjavio da je ovo "tužan dan za Evropu".
"Prva opcija, izlazak bez dogovora. Oni kažu: "Nema dogovora". To je zastrašujuće za sve. Najveći gubitnici u tome bili bi Britanci", rekao je Makron novinarima na kraju sedmočasovne debate sa lokalnim zvaničnicima.
On očekuje da će Britanci eventualno zatražiti dodatno vreme za ponovne pregovore o sporazumu, prenosi Rojters.
Šolc je na Tviteru napisao da je ovo tužan dan za Evropu.
"Mi smo spremni", rekao je on i naglasio da je Bregzit najgora mogućnost za EU, a pre svega Veliku Britaniju.
Predsednica Demohrišćanske stranke (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer izrazila je na Tviteru "iskreno žaljenje" zbog odluke britanskog parlamenta, uz ocenu da je "tvrdi Bregzit najgora opcija".
Altmajer: EU neće pregovarati o suštini sporazuma
Evropska unija ujedinjena je po pitanju sporazuma za Bregzit" koji je isposlovan sa Londonom, rekao je nemački ministar ekonomije Peter Altmajer mreži ZDF.
- O samoj suštini sporazuma se ne može pregovarati - rekao je on, dodajući da ako Britanija izađe sa novim predlozima, EU će morati da razmotri moguće implikacije.
Altmajer je dodao da je važno da se izbegne tvrdi Bregzit.
- Niko ni u Briselu ni u Londonu ne želi haos - rekao je on.
"Pomirili" se Tramp i Erdogan, Turci povlače važan potez na severu Sirije. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Dojče vele , Tanjug , Srna
