Jedna od zemalja koje je aktivno eksploatisala taktičke lovce MiG-29 je bila Istočna Nemačka. Ovi avioni su produžili svoju službu i posle ujedinjenja dve Nemačke, ne samo kao deo snaga za brzo reagovanje, nego i u vojnim vežbama NATO, gde su igrali ulogu veoma kvalitetnog i realističnog uslovnog neprijatelja.
Prvi zapadni borbeni avioni koji su na ovakvim vojnim vežbama učestvovali zajedno sa sovjetskim avionima MiG-29, bili su piloti iz sastava 510. lovačke eskadrile RV SAD opremljene lovcima F-16. Prema rečima kapetana Majka Makoja, koji je bio jedan od pilota iz sastava ove eskadrile, glavna karakteristika sovjetskog lovca MiG-29 je bila visoka manevarbilnost na malim brzinama i sistem za označavanje cilja koji se nalazio na kacigi pilota. Američki pilot je primetio, da je borba sa ovim avionima bila slična kao kada su se vežbe radile sa lovcima F-18 Hornet. Ipak kod sovjetskog lovca MiG-29 je bila jedna ključna prednost koju F-18 Hornet nije mogao da kopira. A to su agilnost i sirova snaga ovog aparata. Oba aviona su imali veoma dobre manevarske karakteristike pri niskim brzinama, međutim kod aviona F-18 je bilo problema kod ubrzanja prilikom izvođenja oštrih manevara, te je često znao da se nađe u lošijoj taktičkoj poziciji u odnosu na suparnika. Pored toga, pilot koji je upravljao avionom MiG-29 je mogao da lansira raketu R-73 na protivnički avion ako se ovaj nalazio pod uglom od 45 stepeni u odnosu na glavnu osu njegovog leta.
Sistem brzog zahvata cilja koji se nalazio na kacigi pilota u avionu MiG-29 je zadavao ogromne probleme Amerikancima. Makoj je napomenuo, da se ovaj sistem pokazao daleko opasnijim nego što se to isprva mislilo: „Svaki put kada sam uleteo u duel sa 29-kom, morao sam brzo da lansiram IC mamce da bi izbegao rakete R-73“- rekao je pilot. Sa njim je saglasan još jedan pilot na lovcu F-16, potpukovnik Geri Vest, koji je bio komandant 510.lovačke eskadrile RV SAD. „Nekoliko naših pilota je čak pomislilo, da je upotreba nišanskih sistema na kacigama pilota na aparatima MiG-29 dovelo „bliski vazdušni boj ili dogfight“ u slepu ulicu, tačnije u ćorsokak iz kojeg nema izlaza.“ Međutim, kasnije se shvatilo da je američki lovac F-16 ipak kvalitetnije rešenje kada se vazdušna borba izvodi na većim visinama, nego na nižim, gde je MiG-29 suvereno vladao.
Kapetan Makoj i ostali njegovi saborci su dobili mogućnost da i sami upravljaju 29-kama. Oni su se iz prvog lica mogli uveriti u nedostatke koje ima ovaj avion. „Pogled iz kokpita nije bilo nešto što pilot lovačkog aviona priželjkuje, i ovaj detalj nam je davao realnu prednost“- rekao je on.
Nemački kapetan Mihael Rajbah, koji je u to vreme služio na sovjetskim taktičkim lovcima MiG-29 je potvrdio ovaj nedostatak na koji je ukazao američki kolega: „Pogled iz kabine nije tako dobar, kao na aparatima F-15 i F-16“. Prema njegovim rečima, on ne dozvoljava da se istovremeno održi vizuelni kontakt sa neprijateljskim avionom i izvode oštri letni manevri: „To može stvoriti realni problem, posebno u duelu sa gabaritno malim avionima, kao što je lovac F-16“- uveren je nemački pilot.
Još jedan nemački oficir kapetan Oliver Prank je rekao, da MiG-29 nije projektovan za blisku vazdušnu borbu. NJega je ratno vazduhoplovstvo Vojske DDR upotrebljavalo za presretačke zadatake. „Avion je tako projektovan, da što pre dostigne određenu visinu, razvije nadzvučnu brzinu, po ciljevima ispali sve rakete sa kojim je bio opremljen, i istom se brzinom vrati u baziu odakle je poleteo“- napominje nemački pilot. On je napomenuo, da je kačenje dodatnih rezervoara na potkrilnim nosačima aviona, drastično ograničavala njegove letne karakteristike. Sa njima MiG-29 nije mogao da leti brzinom većom od zvuka.
Bez obzira na ove nedostatke, Mi-29 je svakao strašan kao neprijatelj, mišljenja je američki kapetan Majk Makoj. „Testovi su samo potvrdili ono što sam ja već znao – MiG-29 ima visoku sposobnost za blisku lovačku borbu, ali u krajnje ograničenom vazdušnom prostranstu. Međutim, određena doza straha koju sam imao prema njemu je brzo isčezla, već posle prve zajedničke vojne vežbe“ rekao je američki kapetan.
Slično mišljenje deli i američki potpukovnik Geri Vest. „Kada su se zapadni piloti po prvi put sreli sa 29-kom, oni su na njega gledali sa izvesnom dozom strahopoštovanja. Ispred sebe su imali avion koji je u potpunosti rezultat sovjetske vojne industrije. Letelicu koju su proučavali mnogo godina“.
Ruska vojska sedma po vojnim troškovima, a ubedljivo prva po snazi i opasnom oružju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: bog-rata.com
