Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je i druge razloge da zbog tog oružja uđe u sukob sa svojim partnerima iz NATO-a.
Mnoge činjenice ukazuju na to da će Turska u julu ipak dobiti ruske sisteme PVO S-400. Protestujući protiv tog sporazuma između Turske i Rusije, američka vlada nije ništa postigla. Vašington se plaši da će Moskva moći da iskoristi S-400 kako bi špijunirala NATO, a posebno američkog savremenog „nevidljivog lovca“.
Zbog čega je to oružje toliko posebno, ako je Ankara zbog njega rešila da se sukobi sa svojim partnerima u Alijansi?
S-400 „Trijumf“ je sistem protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa. To je najnapredniji model u seriji naoružanja, koje je nastalo u Sovjetskom savezu nakon Drugog svetskog rata, a koje je kasnije modernizovano u Rusiji. S-400 je sposoban da obara avione i taktičke balističke rakete, kao i bespilotne uređaje na visini do 27 kilometara.
Sistem uključuje komandni centar, mobilnu radarsku stanicu i raketni lansirni sistem. Proizvođač je koncern "Almaz-Antej". U Rusiji tvrde da je taj sistem bolji od njegovih pandana iz SAD i Francuske.
"Dok je Zapad stvarao najbolje avione, Rusi su uvek bili lideri u proizvodnji raketa", procenjuje profesor sa Univerziteta u Birmingemu Ričard Konoli.
Međutim, Turska je verovatno imala političke razloge za kupovinu ruskog oružja. Ankaru posebno privlači mogućnost da iskoristi taj sistem protiv američkog oružja. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, taj sporazum sa Rusijom je signal SAD i ostalima, da se Ankara sprema da vodi samostalnu politiku odbrane.
Nakon Kine, Turska je postala druga zemlja koja je kupila S-400. Indija je takođe potpisala ugovor vredan 5,5 milijardi dolara i iščekuje isporuku sistema. Određene zemlje Persijskog zaliva takođe su zainteresovane za ruske S-400.
Sa druge strane, stručnjaci smatraju da taj sistem ima i nedostatke.
"Sistem još nije korišćen u stvarnim ratnim uslovima. Jedini sistem koji je proveren u borbi je američki '’Patriot‘, i to za vreme rata u Persijskom zalivu 1991. godine" kaže stručnjak Simon Veceman sa Stokholmskog instituta za istraživanje
Specifičnost S-400 je u tome što može samostalno da se koristi. Još nije poznato kako će Turska štititi sam sistem od vazdušnih napada. U Rusiji u te svrhe postoji moderan sistem PVO kratkog dometa. Postoji mogućnost da Turska kupi i to. U svakom slučaju, Moskva nema ništa protiv da proda Ankari i drugo oružje.
Moskva takođe računa na transfer tehnologije iz Rusije. Određeni delovi S-400 proizvode se u turskim fabrikama, ali to je pre „simboličko učešće“, smatraju stručnjaci.
Prema nepotvrđenim podacima, Moskva je odbila da Ankari omogući pristup elektronskim podešavanjima sistema, na primer, softveru, koji prepoznaje ko je svoj, a ko tuđi.
Pored toga, u Rusiji se aktivno radi na razvoju novog sistema S-500 „Prometej“, koji će biti spreman za upotrebu oko 2020. godine. Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov tvrdi da se već može pokrenuti masovna proizvodnja tog modela. Novi sistem će imati veći domet i moći će da obara satelite sa niskih orbita.
Šta je stravičan povod hitnog sastanka Putina i Šojgua, saznajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
