“Nažalost, te mogućnosti se ne koriste”, odgovoreno je iz Odeljenja za informisanje i medije ruskog Ministarstva.
“Praksa pokazuje da pokušaji formiranja sopstvenog nacionalnog identiteta isključivo na osnovu poricanja istorijskog iskustva, prekida veza sa susedima i nade u svetlu evroatlantsku budućnost, vode samo do povećanja konfrontacije u regionu, koji je, i bez toga, opterećen brojnim izazovima”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.
Iz tog resora su istakli da se nadaju da će se stvoriti uslovi za povratak razvoja rusko-crnogorskih odnosa na uzajamno korisnim osnovama.
Dobri odnosi Crne Gore i Rusije narušeni su nakon zaokreta crnogorske vlasti ka Zapadu i odluke da državu vodi ka članstvu u NATO, kao i odluke da se u potpunosti pridruže sankcijama EU protiv Rusije.
Te odluke su naišle na veliko protivljenje Rusije, pa je 2017. godina, posebno do juna, kada je Crna Gora i zvanično postala 29. članica NATO-a, protekla u objavljivanju “oštrih” saopštenja iz ruske Vlade.
Saopštavano je da u Crnoj Gori postoji neprijateljski odnos prema Rusima i da je produženje bezviznog režima za Ruse na 90 dana samo lukavstvo, da su tvrdnje o mešanju Rusije u unutrašnje stvari Crne Gore potpuno neosnovane...
Te godine ruskim građanima su upućivani pozivi da više ne putuju u Crnu Goru jer tamo vlada opšta antiruska histerija kojom rukovodi vlast u Podgorici, a koju su u Kremlju optuživali za antiruski stav i politiku.
Najveći izazovi između dve zemlje nastupili su nakon nakon hapšenja optuženih za pokušaj nasilne smene vlasti u Crnoj Gori na izborima u oktobru 2016. godine. Prema optužnici crnogorskog Specijalnog tužilaštva, prvobitni organizatori “državnog udara” su dvojica ruskih državljana Eduard Šišmakov i Aleksandar Popov, kojima se sudilo pred Višim sudom u Podgorici.
Viši sud je 9. maja, između ostalih, osudio Popova na 12, a Šišmakova na 15 godina zatvora zbog krivičnog dela “stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju”.
Nakon presude, iz Odeljenja za informisanje i medije ruskog Ministarstva inostranih poslova je saopšteno da presuda Višeg suda u Podgorici “ne ostavlja nikakvu sumnju u politizaciju crnogorskog sistema pravde i njegovu podložnost manipulacijama spolja”, te da samo može pogoršati rusko-crnogorske odnose, koji su već na najnižoj tački u njihovoj istoriji.
Početkom jula ove godine je sa sastanka predsednika Mila Đukanovića i odlazećeg ambasadora Rusije u Crnoj Gori Sergeja Gricaja, saopšteno da današnji karakter rusko-crnogorskih odnosa ne odgovara duhu vekovnih i tradicionalno prijateljskih veza.
"Sagovornici su ukazali na neophodnost preduzimanja zajedničkih napora za popravljanje situacije i za izgradnju bilateralnog dijaloga od obostranog interesa za narode ove dve zemlje", saopšteno je tada iz Đukanovićevog kabineta.
Pročitajte OVDE kako samoorganizovane grupe po Sloveniji love migrante.
Izvor: Vijesti
