Tri ključna kontraargumenta Beograda biće da bi takva odluka bila kršenje međunarodnog prava, statuta samog Interpola i da bi otvorila vrata političkim zloupotrebama.

Sednica koja će se održati od 15. do 18.  oktobra ove godine u glavnom gradu Čilea daće odgovor na pitanje da li će Priština iz četvrtog pokušaja uspeti da uđe u ovo međunarodno policijsko telo. Prethodna tri pokušaja bila su neuspešna, a pogotovo je svež onaj iz novembra 2018. kada je sa 51 glasom protiv odbijen zahtev Prištine.

Strategija

Kako se datum glasanja primiče, i vlast na KiM i Beograd nastavljaju živu diplomatsku aktivnost kako bi ubedile države članice u svoje argumente. Argumenti Srbije ostaju nepromenjeni. 

- Prijem tzv. Kosova u Interpol predstavljao bi kršenje pre svega statuta same organizacije. U statutu se jasno navodi da država koja nije članica UN, ili ne učestvuje u njegovom radu makar u svojstvu posmatrača, ne može biti članica Interpola - kaže se. Ta strategija jasno naglašava da je prepreka prijemu Prištine u ovo policijsko telo i status tzv. Kosova, definisan, između ostalog, i deklaracijom 1244.

Posledice

Zašto je bitno da Priština ne postane članica Interpola? Najpre zbog bezbednosti Srba na tzv. Kosovu, naglašavaju izvori. Moć koju bi privremene vlasti u Prištini dobile tim članstvom omogućilo bi im da potencijalne poternice iskoriste u političke svrhe i na taj način izvrše pritisak na Beograd. Strah od te zloupotrebe predstavlja treći argument Srbije protiv prijema Prištine.

- Posebno se to odnosi na gotovo 5.000 pripadnika MUP i veliki broj pripadnika Vojske Jugoslavije, kojima bi eventualnim poternicama bila ugrožena bezbednost kretanja - kaže izvor. Poternice bi mogle biti usmerene i na civilno stanovništvo koje je ostalo da živi ili namerava da se vrati na tzv. Kosovo. Političke posledice su takođe jasne.

Svako novo primanje Prištine u međunarodne institucije, a naročito ako imaju značaj poput Interpola (ili Uneska, oko kog se takođe godinama lome koplja), pogoršava pregovaračku poziciju Beograda u naporima da se stigne do pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

Debakl u Dubaiju

Situacija ove godine je, kažu sagovornici, tek malo manje dramatična nego prošle. I ove godine u timu koji se bavi onemogućavanjem Prištine da uđe u Interpol su mahom funkcioneri MUP, ali i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Prošlogodišnji debakl, međutim, ne ide naruku Prištini. Podsećamo, na sednici u Dubaiju dva kruga tajnog glasanja nisu bila dovoljna delegaciji KiM da obezbedi dvotrećinsku  podršku za prijem.

Priština zabranila radove na našem srednjevekovnom spomeniku! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic