Najnovije

DŽONSON ŽELI IZBORE, ALI TO NE ZNAČI DA ĆE IH BITI: Ovo su tri moguća scenarija za britansku dramu, jedan je posebno rizičan!

Britanski premijer Boris DŽonson pretrpeo je juče veliki poraz u parlamentu, pošto su poslanici izglasali pokretanje procedure za zabranu Bregzita bez dogovora.

Boris DŽonson (Foto: Jutjub)

Više od 20 poslanika iz njegove Konzervativne stranke priklonilo se opozicionim strankama i podržalo prvi korak ka izglasavanju zakona kojim bi, ako sporazuma ne bude na vidiku, Bregzit ponovo bio odložen posle 31. oktobra.

DŽonson je juče ponovio da ni u kom slučaju neće pristati na odlaganje izlaska zemlje iz EU, već će raspisati prevremene izbore, ukoliko zakon o odlaganju bude izglasan.

Iako raspisivanje vanrednih izbora nosi rizike, DŽonson se nada da će osvojiti više mandata za konzervativce i nakon toga sprovesti Bregzit po kratkom postupku.

Međutim, prema zakonu Velike Britanije, to što premijer želi izbore, ne znači da će do njih i doći. Evo ko o tome odlučije i koja tri scenarija su moguća.

Kako će doći do izbora?

Prema Zakonu o stalnim parlamentima iz 2011. godine, britanski premijer više ne može da raspisuje izbore prema svom nahođenju. On mora da dobije zeleno svetlo dve trećine parlamenta, odnosno 434 poslanika.

Jedino što je u rukama premijera je odluka o datumu glasanja, zbog čega su mnogi poslanici zabrinuti. Iako DŽonson sugeriše da bi izbori bili 14. oktobra, on bi lako mogao da ih pomeri za 31. oktobar, na sam dan izlaska iz EU.

Pod pretpostavkom da dobije potrebnu podršku parlamenta, premijer kraljici preporučuje datum koji ona mora da odobri.

Nakon toga se parlament raspušta na 25 dana, a članovi prestaju da budu poslanici i uključuju se u kampanju za reizbor.

Da li vlada ima druge opcije?

Sa stanovišta vlade, najveći problem je što moraju da dobiju podršku opozicionih laburista u parlamentu. Zvaničnici te stranke kažu da su male šanse da će se to dogoditi.

Ali nije nemoguće da vlada zaobiđe taj zahtev.

To bi se moglo postići uvođenjem jednostavnog zakona koji kaže da se izbori raspisuju "bez obzira na Zakon o stalnim parlamentima". Za takav zakon ne bi bila potrebna podrška dve trećine parlamenta, već samo većina od 51 posto.

Mana ovog plana je što je potrebno mnogo dragocenog vremena da se taj zakon usvoji, jer on, pored Doma kumuna, mora da prođe i Dom lordova.

Takođe, postoji opcija da predloženi zakon bude izmenjen. Poslanici bi razmatrali izmene i to bi omogućilo protivnicima Bregzita bez sporazuma da utiču na amandman.

Najrizičniji scenario

Postoji i treći, visoko rizičan scenario. Ukoliko je vlada apsolutno odlučna da želi prevremene izbore, ona može da pozove na glasanje za nepoverenje u samu sebe.

Ako se odluči za to, članovi parlamenta bi morali da odluče da li žele da trenutni sastav vlade nastavi da vodi zemlju.

Nakon što se izglasa nepoverenje u vladu, DŽonson podnosi ostavku, a većina u parlamentu ima 14 dana da sastavi alternativnu vladu. Novi premijer bi tada najverovatnije zatražio odlaganje Bregzita.

Međutim, ako se rešenje ne nađe za dve nedelje, automatski se respisuju opšti izbori.

Ova opcija je najmanje verovatna, jer se u potpunosti oslanja na nemogućnost opozicije da formira alternativnu vladu.

Pročitajte OVDE  kakve to PVO sisteme kupuju Amerikanci.

Izvor: BBC/Blic

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA