Prema nezvaničnim informacijama, SAD pokušavaju da "na mišiće" progura definitivno učešće KBS-a, i sve to naočigled Srbije koja je u ovoj inicijativi samo posmatrač.
Naime, na toj vežbi će učestvovati članice Američko-jadranske povelje" (Inicijativa A5), među kojima su Hrvatska, Albanija, Makedonija, Crna Gora i BiH.
“Bilo bi pogrešno celu akciju posmatrati samo u kontekstu pregovora i rešenja statusa Kosova. Ovo je jasna poruka Srbiji, ali i odgovor na njene aranžmane sa Rusijom, prvenstveno u vezi sa nabavkom naoružanja”, navodi izvor iz diplomatskih krugova.
Sa druge strane, kada je reč o Prištini, i uprkos tome što je priča o kosovskoj vojsci još uvek u povoju, i koja ovakva kakva jeste, ne bi mogla da učestvuje na jednom takvo skupu, ovo se može smatrati još jednim "plusom", jer će se na vežbi naći rame uz rame što sa vojskama iz regiona, ali i sa najvećom svetskom silom - SAD.
Međutim, trenutno stvari ne prolaze tako glatko, s obzirom na to da od pet članica A5, BiH ne priznaje kosovsku nezavisnost, pa time ni njena obeležja suvereniteta, što je svakako vojska.
To je razlog što se na tu državu vrše pritisci da, bez obzira na tu činjenicu, ipak pristane da da "zeleno svetlo" KBS-u.
Da je učešće KBS izvestan scenario svedoči i to što je krajem 2018. godine Albanija, koja je inače domaćin vežbe, preuzela predsedavanje Inicijativom A5. Tom prilikom je otvoreno rečeno da će biti podržana njihova Inicijativa da se otvore vrata i novim članicama ovoj otganizaciji, čiju okosnicu čine SAD.
Tom prilikom je albanska ministarka odbrane rekla da bi 2019. godine, umesto A5 trebalo da bude format A6, kao i da bi trebalo "poželeti dobrodošlicu Kosovu da postane članica Inicijative".
Takođe, nije nepoznanica da su članice NATO angažovane na obuci vojnika KBS-a, odnosno kosovske vojske, u čemu prednjači i glavna zemlja NATO - Amerika.
Ona pak, sa druge strane, ne gleda blagonaklono na srpsko koketiranje sa Rusijom u raznim segmentima, pa ni vojnom, što se odnosi i na nabavku ruskog naoružanja. Takođe, neretko se upravo iz SAD i tamošnjih zvaničnika često može čuti o "malignom uticaju Rusije" na region, kako je pre izvesnog vremena rekao budući američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri.
Slično je pre mesec dana rekao i izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson, koji se osvrnuo baš na naoružanje.
“Zemlja koja ide u Evropsku uniju, ne treba da prima naoružanje iz Moskve”, rekao je on, nakon što je Srbiji u avgustu ove godine isporučeno nekoliko ruskih tenkova.
Američko-jadranska povelja je osnovana 2003. godine od strane SAD zajedno sa Hrvatskom, Albanijom i Makedonijom, kako bi im pomogle na njihovom putu ka članstvu u NATO. Danas su njene članice i BiH i Crna Gora, a Srbija ima status posmatrača.
U međuvremenu, četiri od pet ovih država pristupile su NATO.
Pročitajte OVDE šta je Aleksandar Vučić poručio srpskom narodu na KiM.
Izvor: Blic
