"Tokom izborne kampanje, narod Belorusije je pokazao želju za demokratskim promenama. Međutim, izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni. Narod Belorusije zaslužuje bolje." Ovo, između ostalog, piše u deklaraciji kojom Evropska unija ukazuje na manjkavosti izbora u Belorusiji, osuđuje nasilje na ulicama Minska i poziva na oslobađanje uhapšenih.
Kao potpisnica dokumenta se pojavljuje i Srbija. Srpska javnost za to saznaje preko tvitera.
Predsednica Vlade na pitanje novinara objašnjava da Srbija ima dobru saradnju sa Belorusijom, a da je Lukašenko jedini državnik koji je našu zemlju posetio tokom bombardovanja.
"Mislim da treba, svakako, da se pridružujemo deklaracijama Evropske unije, ali isto tako mislim da ne smemo da zaboravljamo neka dela, prijateljstva prema našoj zemlji i našem narodu, posebno u najtežim trenucima", rekla je Ana Brnabić.
Na pitanje da li taj prijatelj može da zameri odgovara:
"Ne znam, ja ne mogu da govorim u njegovo ime, mogu da kažem da se nadam da neće".
Nije novo da se od Srbije na evropskom putu očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa Evropom. Taj procenat je, prema nekim istraživanjima, u padu.
"Prošle godine u ovom periodu, za prvih šest meseci, mi smo bili na 60 odsto usaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Ovaj isti period, prvih šest meseci ove godine, mi smo spali na 48 odsto", kaže Natan Albahari iz Isak fonda.
Postavlja se pitanje da li je prijateljska, takoreći bratska podrška srazmerna moći malog, odnosno velikog brata. Na osnovu kojih kriterijuma je Srbija stala uz deklaraciju o Belorusiji, kada to nije učinila u slučaju drugih zemalja.
"Mi se, na primer, nismo pridružili, pre nekih mesec dana, oko izjave vezano za Hongkong, gde smo zauzeli potpuno suprotan stav od Evropske unije i podržali Kinu što se tiče novog bezbednosnog zakona u Hongkongu", dodao je Albahari.
"Mi smo identifikovali da je zapravo Srbija 19 puta zaredom do sada odlučila da stane u odbranu Pekinga kada su u pitanju deklaracije Evropske unije", kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Albahari objašnjava da Srbija prilikom donošenja odluke da li će uz neku deklaraciju stati ili ne, donosi, pre svega, na osnovu odnosa te zemlje prema pitanju Kosova, ali i uticaja Rusije i Kine na nju. Kako Belorusija nije priznala Kosovo, a i bliska je Rusiji, tim odluka postaje još zagonetnija.
"Verujem da su bile neke konsultacije sa Rusijom, a u isto vreme je Srbija verovatno bila pod velikim pritiskom da pokaže da ostaje na tom evropskom putu i verovatno je donela odluku da za ovako nešto joj, možda, Rusija neće toliko zameriti i sammim tim može da donese ovakvu odluku", smatra Albahari.
Da ne zameri Lukašenko, da ne zamere Rusija, Kina, Evropa... Čini se da, bar za sada, tako izgleda spoljna politika Srbije. Da li će i kada morati da se zameri i sedne na samo jednu stolicu, pitanje je na koje ćemo još sačekati odgovor.
Ko je branio Srbe pa je postao zabranjen, saznajte OVDE!
Izvor: N1
