Od ukidanja vojnog roka januara 2011, preko priče o profesionalizaciji vojske, vojnih parada, kupovine naoružanja, tenkova i vojnih letilica, do toga da njima nema ko da upravlja – malo nam je trebalo.
Sada nam navodno opet treba vojni rok, a ovu temu u javnost je po ko zna koji put u poslednjih 10 godina vratio novopostavljeni ministar vojni Nebojša Stefanović.
(Ne)ozbiljna ideja
Ovog puta, čini se, za ozbiljno, jer ako je verovati Stefanoviću na ovu temu pokrenuće se opsežna javna rasprava, a pitaće se i građani.
“Lično podržavam ovu ideju, jer smatram da će na takav način i naša vojska biti jača i efikasnija. Tu je važno razdvojiti profesionalne vojnike, čiji broj ne da se neće smanjivati već naprotiv nameravamo da ga povećamo i redovno služenje vojnog roka, gde će mladi imati priliku da na ovaj način svojoj otadžbini pruže podršku i pokažu da mogu da budu njeni vojnici. Time radimo aktivno na stvaranju rezervnog sastava”, rekao je Stefanović.
Priključio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Još se vaga. To nije vojni rok koji bi trajao godinu dana”, rekao je danas predsednik Srbije i dodao da postoje pozitivne stvari u vezi toga, ali je važno pitanje i koliko bi to državu koštalo.
Iako je ne tako davno, tačnije krajem 2017. tada kao premijer Srbije govorio sasvim suprotno – da se o vraćanju obaveznog služenja vojske uopšte ne razmišlja.
Šta se u međuvremenu promenilo?
Vulin srozao vojsku
Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je problem u tome što danas u Srbiji retko ko želi da bude vojnik.
“Ono što se desilo za vreme mandata Aleksandra Vulina i način na koji je vodio ovo ministarstvo dovelo je do velikog pada interesovanja onih koji bi inače bili zainteresovani da budu profesionalni vojnici Republike Srbije. Jedinice su nepopunjene, činjenica je da Vojska Srbije ima problem sa tim i da je to rezultat jednog lošeg vođenja ministrastva i urušavanja ugleda Vojske Srbije koji deluju destimulišuće na mlade ljude. Samim tim smanjeno je i interesovanje za vojne škole, pre svega mislim na Vojnu akademiju, koja je recimo morala da ponavlja konkurs za upis novih kadeta”, navodi Šutanovac.
Profesionalni odnosi u vojsci su, kako kaže, do te mere loši da oficiri sve češće “dižu ruke od svega”.
“Narušeni su profesionalni odnosi u okviru vojske, sistem napredovanja je takav da napreduju samo podobni, a ne stručni”, kaže Šutanovac.
Pored realnog manjka u broju vojnika, kao dodatni razlog za postavljanje ove teme u žižu javnosti, Šutanovac navodi to što aktuelna vlast u Srbiji pomno prati istraživanja javnog mnjenja.
“A ta istraživanja pokazuju da je među građanima ideja vraćanja vojnog roka veoma popularna. Interesantno je, međutim, da nijedna stranka iz vlasti nije u predizbornoj kampanji spominjala to rešenje, kako ne bi izazvala gnev većeg dela birača”.
Brojke govore
Da postoji ozbiljno osipanje kadrova u Vojsci Srbije pokazuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
“Naša istraživanja su pokazala da u vojsci zaista dolazi do osipanja kadrova i da oko 200 oficira svake godine napusti službu. Ne toliko zbog plata, koliko zbog neprofesionalnosti, nepotizma, napredovanja isključivo po političkoj liniji, izostanka misija u inostranstvu, ponižavanja u smislu “šišaš travu oko kasarne” zaduženja. Piloti takođe odlaze”, navodi istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
Istraživanja pokazuju i da veliki broj građana smatra da vojni rok treba vratiti.
“Uglavnom je to mišljenje onih starijih građana, koji smatraju da vojska služi za disciplinovanje mladih. Da je to jedna životna škola, međutim, činjenica je isto tako i da je vraćanje vojnog roka preskupo, da bi neko naučio da namesti krevet. Procene od pre nekoliko godina kretale su se oko 700 miliona evra”, zaključuje Elek.
Kako je organizovana bankarska piramida koja pljačka ceo svet pročitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
