Najnovije

DR IVAN PAJOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA PRAVDU: Kineska najezda na Sibir

Već dugo su u ruskim, ali i svetskim medijima aktuelene razne špekulacije na temu kineske pretnje i otimanja Sibira i ruskog Dalekog istoka od Rusije. Postavlja se pitanje da li je Kinezima Sibir zaista potreban i pod kakvim bi uslovima on mogao postati kineski.

Ivan Pajović. (Foto: HelmKast)

Piše: Ivan Pajović

Ova tema ne proizilazi samo iz reči ruskih, već i nekih zapadnih političara. Predsednik Putin je jednom iskazao svoju zabrinutost za budućnost ovih regiona rečima: „Ukoliko u najbližoj budućnosti ne preduzmemo praktične korake za razvoj Dalekog istoka, u toku nekoliko decenija njegovo će stanovništvo govoriti kineski, japanski i korejski jezik”.

Opštepoznata je činjenica da je Kina najnaseljenija zemlja na svetu sa stanovništvom od 1.386.000.000 ljudi, koje se i dalje uvećava. Imajući to u vidu, Daleki istok i Sibir, koji su veoma slabo naseljeni (oko 20 miliona stanovnika), a prebogati prirodnim resursima, čine se kao idealan prostor za širenje kineskog stanovništva i političkog uticaja. 

I zaista, u poslednjih nekoliko decenija Kinezi su to i počeli da čine. Interesantno je da oni imaju više različitih istorijskih razloga i opravdanja za naseljavanje određenih prostora, budući da smatraju kako je Rusija više puta u prošlosti otimala kineske teritorije. Naprimer, po Ajgunskom dogovoru iz 1858. godine i Pekinškom sporazumu iz 1860. godine Kina je predala velike teritorije Dalekog istoka Rusiji, uglavnom u Mandžuriji. Kineska strana i danas smatra te sporazume nepravednim i nezakonitim, sprovedenim prisilom. Uz to, Rusija je podržavala mongolski separatizam, koji je otkinuo velike delove kineske državne teritorije, od kojih je većina formirana kao nezavisna Mongolija, a Tuva je postala deo Rusije, danas u svojstvu federalne jedinice. 

Kina je uglavnom najnaseljenija na jugoistoku svoje teritorije, dok je ogroman prostor na zapadu zemlje veoma slabo naseljen. Iz tog razloga otpada pretpostavka da je Kineza previše na njihovoj zemlji i da im je potreban novi prostor za demografsku ekspanziju. Uz to, upravo zapad Kine je bogat rudnim bogatstvima, pa stoga kineska vlada stimuliše preseljenje stanovništva na zapad zemlje i napravila je niz programa u tu svrhu. 

Pretpostavlja se da su Daleki istok i Sibir potrebni Kini zbog neophodnih prirodnih resursa i ekonomskog rasta. Kina se razvija neviđeno brzim tempom i očekuje se da uskoro postane prva ekonomija sveta. Upravo iz tog razloga smatra se da Kina želi tamošnje zalihe nafte, gasa i drveta. I zaista, mnoge kineske firme su angažovane na seči tamošnjih šuma, a sve po dopuštenju ruskih vlasti. Uz to, kineske firme se bave i eksploatacijom mnogih drugih prirodnih resursa. U isto vreme Kina sprovodi sličnu politiku u odnosu na druge zemlje-susede u regionu. Kineski kapital napravio je ogroman prodor u pravcu jugoistoka Azije, koji je za nju postao glavni prioritet. Kina je inače u poslednje vreme postala najveći izvoznik kapitala i investira čak i u veoma rizičnu Afriku, gde zemlje Zapada, a naročito Amerika, ne žele previše da se upliću. Zbog ekspanzivnog rasta ekonomije, kineski investitori su neprekidno u traženju novih tržišta. Uprkos tome, teško je poverovati da su im Daleki istok i Sibir u ovom momentu glavni zadatak.

Govori se i o mogućnosti vojnog preuzimanja ovih teritorija. Kina u poslednje vreme aktivno povećava oružane snage i sprovodi njihove vežbe. Uprkos tome, po pitanju naoružavanja ona i dalje zaostaje iza svetskog lidera – Amerike i sada zauzima drugo mesto po rashodima namenjenim vojsci. Rusija, tradicionalno militaristička zemlja, poseduje prilično napredno i savremeno konvencionalno naoružanje, a što je najvažnije – ima najveće zalihe nuklearnog oružja na svetu, što joj pruža sigurnost u odnosu na eventualne agresivne postupke drugih zemalja. Treba imati u vidu da Kina ima teritorijalne pretenzije praktično prema svim svojim susedima i da je imala više pograničnih incidenata i sukoba, naprimer sa bivšim SSSR 1969. godine upadom kineza na Damansko ostrvo i incident sa Vijetnamom 1979. godine.

Kao opasnost smatra se i mirna ekspanzija, to jest moguće postepeno masovno preseljenje kineskog stanovništva. Prema zvaničnoj statistici, Kineza u Rusiji ima jako malo, tek par desetina hiljada. Ipak, mediji i razne institucije tvrde da tamo živi čak nekoliko miliona Kineza. Opasnost od naseljavanja Kineza dolazi i od ruskog zakonodavstva, koje određuje da pri značajnom broju određenog etnosa u nekom regionu, taj etnos ima pravo na sopstveno političko delovanje, udruživanje i predstavljanje u okviru ruskog sistema vlasti i tako može uticati na politički život zemlje. 

Ekspanzija se sprovodi i preko investicija. Kineski preduzetnici masovno poslovno preuzimaju gradska područja Sibira i Dalekog istoka i ujedno dovode svoju radnu snagu, zaobilazeći rusko stanovništvo. Dok u Americi postoji zakon pod nazivom „Exon-Florio Provision” koji dopušta američkom predsedniku da zaustavlja i blokira strane investicije ili preuzimanje neke američke kompanije od strane stranog faktora u svrhu zaštite američke nacionalne bezbednosti, u Rusiji nikakav sličan zakon ne postoji. 

Uprkos najpesimističnijim prognozama o broju Kineza na istoku Rusije, treba imati u vidu da je kineska dijaspora u mnogim zemljama inače veoma brojna, mnogomilionska, naročito u azijskom regionu. Na primer, u Tajlandu Kineza ima čak devet miliona, a u Maleziji oko 6,5 miliona. Očigledno je da se kineske demografske najezde više trebaju plašiti zemlje Jugoistočne Azije nego Rusija. 

Kada se sve sagleda, čini se da kinesko preuzimanje ruskog dalekog istoka za sada nije prioritet na njihovom dnevnom redu. Uprkos tome, Rusija bi morala da ovim svojim regionima posveti mnogo veću pažnju i u smislu bezbednosti, i u smislu popravljanja veoma loše demografije. 

Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.

Beograd i Banjaluka u vrhu prioriteta Moskve! Više o tome OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA