Najgore u svemu je to što je Bajden reagovao impulsivno, bez razmišljanja, na očigledno provokativno postavljeno pitanje novinara televizije Ej-Bi-Si. Ukratko, ni za trenutak nije promislio šta će reći. Ili, što bi naš narod kazao: „izlanuo se”. Odgovarajući na „prozivku”, Putin je poželeo Bajdenu dobro zdravlje, podsetivši ga ukratko na sva zla koja je američki narod naneo ostatku sveta.
Naravno, usledila je i zvanična reakcija Moskve, koja je svog ambasadora u Vašingtonu Anatolija Antonova povukla na konsultacije. Osim „diplomatskog odgovora”, Kremlj je ovim činom jasno stavio do znanja da Amerikancima više ne veruje i da će u daljim potezima Rusije opcija dodatnog utvrđivanja sopstvene pozicije na međunarodnoj sceni ostati njen ključni strateški interes.
Kako je na redovnoj konferenciji za štampu izjavila Marija Zaharova, zvanični predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova, nova američka administracija u funkciji je duže od dva meseca, uskoro će napuniti i simboličnih 100 dana predviđenih za uhodavanje, i to je dobar povod za ocenu svega što su DŽozef Bajden i njegov tim učinili, bilo pozitivno bilo negativno, i kakve procene iz tog delovanja mogu da se izvuku.
Povratak američkih demokrata u Belu kuću označio je i povratak ratne politike i otvorenog sukoba s Moskvom, koju je Donald Tramp sve vreme pokušao da istisne iz glava žitelja najveće zapadne sile. Pitanje je, međutim, da li je novi predsednik dovoljno sposoban da SAD vrati na pozicije koje je njegov prethodnik, zahvaljujući globalnim promenama i evidentnom seljenju moći sa zapada na istok, morao da ustupi Kini i Rusiji.
Po mnogim procenama, Bajdena su demokrate pustile u predsedničku trku samo zato da bi u svoje ruke, a u njihovo ime, preuzeo oficijelno vođenje države, pošto, kako vidimo, pravi posao rade drugi, mlađi, obučeniji i veštiji. NJegovo je bilo tek da na izborima pobedi Donalda Trampa i on je svoj deo posla obavio. Ali pomenuta strategija nije predviđala „ispade” poput ovog u intervjuu Ej-Bi-Siju. „Packe” domaćih posmatrača i onih koji su ga doveli u Belu kuću sigurno neće izostati. Naravno, sve će biti obavljeno „u uskom krugu porodice”, bez mnogo buke u javnosti, i s eventualnim slanjem predsednika na neko od „rezervnih” putovanja na egzotičnim odredištima.
Ali, da li je uopšte moguće preko svega preći tek tako. Bajdenov ispad podigao je previše prašine, a međunarodna pozicija Amerike nije više takva da dopušta bilo kakvu improvizaciju, pogotovo ne tako traljavu. Na to ukazuje i „glasno ćutanje” Severne Koreje na uporne pozive iz Vašingtona da dve strane ponovo sednu za pregovarački sto i koliko-toliko usklade međusobne interese u vezi s nuklearnim naoružanjem.
U tom kontekstu i Bajdenova izjava da će, ukoliko se dokaže rusko mešanje u prošlogodišnje predsedničke izbore u SAD, Vladimir Putin „to skupo platiti”, deluje isuviše populistički. „Dugo smo razgovarali, on i ja... Poznajem ga relativno dobro. Kada je razgovor krenuo, rekao sam mu: ’znamo se’. Ako utvrdim da se to zaista dogodilo, čuvaj se”, istakao je šef američke države u intervjuu.
Poznavaoci rusko-američkih odnosa na Bajdenove ispade gledaju uglavnom kao na – samoreklamerstvo, iza kojeg ne stoji nikakva konkretna doktrina usmerena ka istinskom slabljenju protivnika. Pravi cilj domaćina Bele kuće je da sebe predstavi kao jakog vođu, što on definitivno nije, komentarišu svetski mediji. Drugi, u stvari važniji cilj, jeste nastojanje da se ugled Rusije u svetu, pa i u SAD, svede na što je moguće niži nivo, čime bi se pažnja skrenula sa socijalnih problema koji potresaju američko društvo.
Treba pomenuti da je Bajdenov prethodnik Donald Tramp, prema mnogim ocenama, u odnosima s moskovskim zvaničnicima bio daleko konkretniji nego što to sadašnja administracija želi da prizna. Bivši predsednik voleo je da istakne da je prema Rusiji bio oštriji nego bilo koji posthladnoratovski predsednik SAD. Istovremeno, on nije bežao od saradnje ukoliko bi ona bila u korist zemlje koju je vodio. Ono što Bajden svakako neće postići je da kroz svoju proklamovanu „oštrinu” stvori takav odnos s istočnoevropskim džinom koji bi za Ameriku bio prevashodno plodonosan, a ne prosta „plovidba niz vetar”.
Kako propadaju Si En En i drugi antitrampovski mediji, čitajte OVDE.
Izvor: Politika
