Piše: Vladimir Dimitrijević
Kako je bilo krajem osamdesetih?
Osamdesetih godina 20. veka, kada je SFR Jugoslavija, kao komunistička tvorevina, krenula putem propasti, pojačan je progonog slobode misli i izražavanja. Tada je u Beogradu, ipak najslobodnijem gradu Titotopije, osnovan Odbor za odbranu slobode mišljenja i izražavanja, u čijem osnivačkom aktu je pisalo:“Sloboda ljudskog mišljenja i izražavanja, jedna od osnovnih tekovina civilizacije u kojoj živimo, potvrda naše građanske i ljudske emancipacije, osnova i izraz integriteta i identiteta ljudske ličnosti, elementarna je pretpostavka društvenog i kulturnog života, naučnog i umetničkog stvaralaštva.
Sloboda mišljenja i izražavanja nije vlasništvo, dar i privilegija nijedne klase, društvene grupe, partije i državne vlasti; ta sloboda i to pravo je sveljudsko, pa je i njihovo ostvarivanje ili ugrožavanje stvar umnosti i savesti svih građana društvene zajednice. Na toj se pretpostavci i obrazuje Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja.
Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja predstavlja slobodnu zajednicu kulturnih, naučnih i javnih radnika, spremnih da javno brane slobodu mišljenja i izražavanja. Odbor to čini u veri da sloboda misli, kao temeljno ljudsko pravo, predstavlja jedan od bitnih uslova svih drugih sloboda i prava, izraz ljudskog dostojanstva, koje se ispoljava i saglasnošću između misli i javne reči, između javne reči i ljudskog dela.“
Kako kaže Dragoslav Grujić, „prelomni događaji koji su doveli do osnivanja Odbora bili su, najpre, hapšenje, a potom i suđenje beogradskoj šestorici (Vladimiru Mijanoviću, Miodragu Miliću, Dragomiru Olujiću, Pavlušku Imširoviću, Milanu Nikoliću i Gordanu Jovanoviću). U isto vreme u sarajevskom zatvoru štrajkuje glađu i Vojislav Šešelj, koji izdržava kaznu od osam godina robije.
Ćosić u "Piščevim zapisima" beleži: "Obespokojavaju me ova hapšenja. Ona se neće zaustaviti na ovoj dvojici naših studenata i aktivista. A možda će udariti i na nas stare. LJuba (Tadić, prim. a.) je ogorčen; zahteva da nešto preduzmemo. Naša intelektualna grupa saglasna je da treba javno da se branimo od represija vlasti./.../ Kako da radim, kako da pišem, kad svakog časa zvoni telefon da mi jave neko zlo vlasti i nečiju nesreću… Trčim po gradu, ubeđujem ljude da se organizujemo i protestujemo. Sastanci, dogovori, očajavanje. Nemam ni tri sata dnevno slobodna za pisanje."(1)
Osmog novembra 1984, pred Većem beogradskog okružnog suda, kome je predsedavao sudija Zoran Stojković, (onaj što će kasnije biti ministar pravde), zamenik okružnog javnog tužioca Danilo Nanović pročitao je optužnicu protiv uhapšenih i time je počeo sudski "proces šestorici".
Grupa intelektualaca je tada odlučila da pruži organizovan otpor represiji režima. Osnovan je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, koji je prema nameri osnivača trebalo da deluje na teritoriji čitave Jugoslavije. Bio je to prvi komitet za odbranu građanskih i ljudskih prava u Jugoslaviji i jugoistočnoj Evropi./.../ Prema osnivačkom dokumentu, članovi Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja su:Dimitrije Bogdanović, Matija Bećković, Ivan Janković, Neca Jovanov, Mihailo Marković, Andrija Gams, Nikola Milošević, Borislav Mihajlović, Dragoslav Mihailović, Tanasije Mladenović, Predrag Palavestra, Mića Popović, Radovan Samardžić, Dragoslav Srejović, Mladen Srbinović, LJubomir Tadić, Dobrica Ćosić i Kosta ČavoškiKasnije je među svoje članove Odbor uključio i Zagorku Golubović (1987), Vesnu Pešić (1988) i Enrika Josifa (1989). Jedini koji je dao ostavku u Odboru bio je Nikola Milošević (maja 1988). Na samom početku rada utvrđeno je načelo da će on uzimati u zaštitu sve one kojima je ugrožena sloboda mišljenja i izražavanja, izuzev samih članova Odbora.“(1)
I počela je slavna borba, koja je dovela do sloma jednopartijskog sistema i uvođenja demokratije u Srbiji.
Mislili smo: neće više biti progona zbog slobode mišljenja i izražavanja.
Ali, umesto komunizma, došao je NATO globalizam. I ponovo je počelo.
Pod “tihom okupacijom”
Čovek bi rekao – Srbija je slobodna zemlja srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, i tu ne bi trebalo da bude problema sa javnom podrškom idejama kakve su, recimo, očuvanje Kosova i Metohije u sastav RS, zaštita dece i mladih od LGBT ideologije, ojačanje nemedicinske borbe sa tzv. pandemijom Kovid-19 ili otpor nehumanim sankcijama. Međutim, na meti slugu NATO globalizma u nas su se našli intelektualci koji se bore za zaštitu nacionalnih interesa i tradicionalne, pre svega, porodične, lestvice vrednosti, i taj progon se često sprovodi od strane onih državnih ustanova koje bi slobodu mišljenja trebalo da štite.
Poznato je da naš ustav (Član 46) garantuje slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, a Krivični zakonik (član 148) kažnjava počinioce koji protivpravno uskraćuju slobodu govora i javnog istupanja, a Zakon o visokom obrazovanju (članovi 4 i 5) stavlja u zaštitu akademske slobode, slobodu javnog predstavljanja naučnih dostignuća, unapređenje moralnih vrednosti, ljudskih prava i sloboda, a posebno zaštitu vrednosti znanja, pri čemu Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (član 7, stav 2) garantuje slobodu kritikovanja tuđeg naučnog rada, i Kodeks profesionalne etike Univerziteta obećava (član 4, stav 1) očuvanje dostojanstva profesije i pravo članova univerzitetske akademske zajednice da u svom radu traže i brane istinu, podstiču slobodan i odgovoran prilaz učenju i iskazivanju stečenog znanja, pri čemu članovi univerzitetske akademske zajednice (član 35, stav 1) imaju pravo na javno istupanje i slobodu izražavanja, uključujući i nastupe pred publikom i u sredstvima javne komunikacije, kao i na slobodno izražavanje stavova u štampanim i elektronski dostupnim materijalima. U skladu sa tim kodeksom, članovi univerzitetske akademske zajednice (član 35, stav 2) ne smeju da posredno ili neposredno zabranjuju, ometaju, ograničavaju ili bilo čime uslovljavaju javne nastupe drugih članova akademske zajednice, odnosno slobodu izražavanja na tim nastupima.
Tu je i Kodeks Lekarske komore Srbije (član 4, stav 2) koji obavezuje lekara da apsolutno čuva ljudski život i zdravlje uz poštovanje načela medicinske etike i da "primarno ne naškodi“ pacijentu. Dužnost lekara je (član 11) da se kontinuirano usavršava i primenjuje dijagnostičke metode i terapijske procedure savremene medicine i da stečeno znanje prenosi svojim kolegama. OBAVEZA lekara je da se u svom radu pridržava važećih standarda medicinske nauke i etičkih principa, u okviru kojih je slobodan da izabere one metode profilakse, dijagnostike, terapije i rehabilitacije koje smatra najefikasnijim za konkretnog pacijenta (član 44).
Sve je ovo mrtvo slovo na papiru.
Ko se našao na listi gonjenih?
Tako je svojevremeno, kao uzbunjivač u aferi „Indeks“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, bio progonjen asistent ( sada vanredni profesor ) dr Zoran Čvorović, borac protiv korupcije.(2)
Profesora dr Miloša Kovića su, zbog borbe za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, godinama proganjali i sudu izlagali njegovi protivnici, koji su, na razne načine, pokušavali da ga spreče da bude izabran za redovnog profesora Filozofskog fakulteteta Univerziteta u Beogradu.(3)
Tu je i profesor dr Branislav Ristivojević, koga je lobi NATO prajdera, maskiranih u obespravljene eldžibitnike, pokušao da krivično goni kao diskriminatora ( a sve uz pomoć državnog Povernenika za zaštitu ravnopravnosti ), da bi ga, kad nisu uspeli da ga sudski ostrakizuju na NATO prajd način, smenili sa mesta dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, zato što je studente upoznao sa mogućnošću studiranja u Rusiji, a sa njim su se, na udaru, našli i drugi naučnici sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.(4)
Profesoru dr Branislavu Nestoroviću, poznatom pedijatru sa Univerziteta u Beogradu, višestruko je prećeno odzuzimanjem licence, a žuta štampa je organizovala brojne medijske hajke, samo zato što je ukazivao na skrivene aspekte korona plandemije i drugačije pristupe lečenju obolelih.
Profesor dr Bojku Belakoviću, sa Univerziteta u Nišu, koji je naš najugledniji dečji kardiolog i koji je, između ostalog, među prvima ukazao na opasnost od nepoznatih, ali očekivanih i mogućih rizika i komplikacija primene eksperimntalne genske terapije (tzv. Fajzer vakcina), smenjen je sa mesta načelnika odeljenja, a nakon što je NATO Blic pokrenuo hajku. Za te tekstove je utvrđeno da su napisani u suprotnosti sa Kodeksom novinara Srbije.
Prof. dr Danijela Dobrosavljević ( sa Univerziteta u Beogradu) našla se na udaru zato što je naučno dokazivala da tokom Kovid-19 projekta postoje i druga naučna dostignuća i podaci, od onih koji se zvanično promovišu. Bez ikakvih dokaza i protiv nje je istupila Lekarska komora Srbije.
Prof. dr Drago Đorđević (Univerzitet u Beogradu), kao pokretač peticije protiv eksperimentalne genske terapije (tzv. Fajzer vakcina), naučno je dokazao da nošenje maski nanosi veliku štetu, pre svega deci. Ovaj častan i ugledan profesor je dobio Otkaz ugovora o radu na nezakonit način. Prethodno mu je ponuđeno da prihvati mesto saradnika u nastavi kao uslov da nastavi da radi do kraja školske godine.
Prof. dr Valentina Arsić Arsenijević (Univerzitet u Beogradu) je podržala kolege i roditelja koji su se izjasnili protiv tzv. Fajzer vakcine, a kod institucija je pokrenula inicijativu da se uvede Ivermektin u ranom i kućnom lečenju kovid-19. Ukazala je na nezakonitost ispita, koje je u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta u Beogradu. Protiv nje je NATO Blic pokrenuo medijski progon, Etička komisija je donela javnu opomenu bez ikakvih dokaza, a dekan joj je uputio više upozorenja, novčana kažnjavanja i pretnje otkazom, dok je prosvetna inspekcija odbila da sprovede zakonit nadzor.
Ako se ovome doda da su na udaru raznih vrsta novih inkvizitora ranije bili i drugi, poput profesora dr Milana Brdara (5) ili naučnog savetnika dr Miše Đurkovića (6), Jugoslava Kiprijanovića, urednika srpske stranice informativne službe Svetskog kongresa porodica (7), kao i profesor dr Alek Račić, dr Borislav Antonijević, dr Milan Roganović, i drugi (8) onda je sasvim jasno: mora se obnoviti, baš u slobodarskom Beogradu, Odbor za odbranu slobode mišljenja i izražavanja.
Jer, kako reče profesor dr Zoran Čovorović:“Iz slobode govora su rođena sva druga građanska politička prava, zbog čega sloboda govora u cilju zaštite nekog od prava čoveka i građanina može samo izuzetno da se ograniči. Iz slobode govora razvilo se pravo na upućivanje peticija, protesta i letaka, a iz ovog institucionalizovana opozicija.»
Ako ćutimo, pristajemo na tamnicu. Kao što nismo pristajali na tamnicu komunizma, tako ne pristajemo ni na NATO tamnicu globalizma! Kao Sparta nekad, danas je ovo Srbija.
UPUTNICE
1. www.vreme.com/vreme/zvoncici-slobode/
2. www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/istina-o-zoranu-cvorovicu.pdf
3. sveosrpskoj.com/rs-i-matica/protestno-pismo-povodom-progona-prof-dr-milosa-kovica/; www.pravda.rs/2021/10/30/sta-je-identitet-kaput-ili-koza-slucaj-milosa-kovica-kao-ogledalo-nase-stvarnosti/
4. stanjestvari.com/2022/07/08/ristivojevic-smenjen-sam-zbog-pokusaja-saradnje-s-rusijom/: iskra.co/reagovanja/postmoderni-goli-otok-branislav-ristivojevic-i-rusofobija/
5. www.nspm.rs/polemike/totalitarizam-golubijeg-hoda-ili-recenzija-rada-poverenika-n.-p.-na-slucaju-profesora-m.-b.html
6. srbin.info/pocetna/aktuelno/poverenika-za-zastitu-neravnopravnosti-proganja-patriotske-intelektualce/
7. ravnopravnost.gov.rs/obavestenje-za-javnost-po-prituzbi-udruzenja-da-se-zna-protiv-jugoslava-kiprijanovica/
8. dveri.rs/saopstenja/dveri-u-odbranu-progonjenih-profesora-i-lekara
O uništenju ukrajinskih civilnih brodova za prevoz žita pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
