Piše: dr Ivan Pajović
Institut za ekonomska istraživanja Univerziteta u Minhenu saopštio je da će nemačka budžetska potrošnja za prevazilaženje energetske krize iznositi 135 milijardi evra, što čini 3,8% BDP-a 2021. godine. Pored navedenog iznosa, Vlada će izdvojiti još 90 milijardi evra za obuzdavanje rasta cena gasa i struje za nemačke potrošače. Ovi troškovi će, prema mišljenju stručnjaka za fiskalnu politiku Maksa Leja sa Univerziteta u Minhenu, biti veliki teret za budžet zemlje. Nemačka se suočava i sa zatvaranjem velikog broja firmi i sa permanentnim povećanjem stope nezaposlenosti. Mediji o ovim dešavanjima uporno i dosledno ćute.
Ni drugim zemljama Zapada ne „cvetaju ruže”. I za to su, naravno, krivi Rusi. Američki predsednik Bajden je u martu rekao kako stanovnici SAD moraju da plaćaju „Putinov porez”. Prema Bajdenovim rečima, rast inflacije u SAD je direktna posledica ruske agresije u Ukrajini. Bivša britanske premijerka Liz Trus napomenula je da su visoki računi za struju u Velikoj Britaniji plaćanje stanovništva zemlje za solidarnost sa stanovnicima Ukrajine. Očigledno da je Zapad uvođenjem sankcionog rata učinio sebi „medveđu uslugu”. Procenjuje se da je od uvođenja sankcija profit ruskih energetskih kompanija povećan za 25 odsto. U međuvremenu, evropska štampa svakodnevno izveštava o gašenju evropskih energetski postrojenja.
Istini za volju, Putin i Rusija nisu krivi za energetsku krizu. Uostalom, nije Putin uveo sankcije na isporuku ruske nafte, gasa i uglja Zapadu. Sam kolektivni Zapad, koji je ranije bio zavisan od ruskih fosilnih goriva najmanje za 25%, nepromišljeno je odlučio da ih prestane uvoziti. Trgovina između Rusije i Kine raste ubrzanim tempom. Prema rezultatima za 10 meseci ove godine, zemlje su imale obim trgovinske razmene u visini 154 milijarde dolara. Želim da napomenem da je na kraju 2021. godine obim međusobne trgovine između Rusije i Kine iznosio 147 milijardi dolara. Istovremeno, trenutni trend ukazuje na povećanje trgovinskog prometa u poslednjih nekoliko meseci. Samo u oktobru obim trgovine iznosio je 18 milijardi dolara. Predviđa se da do kraja godine zemlje mogu da ostvare željeni cilj od 200 milijardi dolara trgovinskog prometa. Šefovi država su dali zadatak da naznačeni pokazatelj bude postignut tek do kraja 2024. godine. Međutim, zapadne sankcije i trenutni tržišni uslovi učinili su svoje, pa je je ekonomska saradnja Moskve i Pekinga vremenom samo jačala i ubrzavala se, stoga se cilj može postići čitavu godinu ranije.
Vredi napomenuti da je isporuka ruskih sirovina i dobara Kini porasla za 50%, na 95 milijardi dolara, dok je isporuka kineske robe Rusiji porasla za 13%, na 60 milijardi dolara. Značajan doprinos rastu prihoda ruskih izvoznika dale su visoke cene nafte, gasa i uglja u odnosu na prošlu godinu.
Zabrana isporuke ruskog uglja u Evropu pretvorila se u preusmeravanje brodova sa ugljem u Aziju. Isporuke uglja Kini povećane su do oktobra za 3,5 puta u odnosu na februar ove godine. Ruske kompanije spremne su da udvostruče obim izvoza uglja u Kinu, ali za sada ruske železnice nemaju kapacitet da ostvare transport tolike količine robe. Kina je ove godine povećala na rekordan nivo uvoz ruskog gasa preko gasovoda, ali i tečnog gasa, uprkos činjenici da je zbog pandemije korona-virusa značajno smanjila potrošnju ovog energenta.
Generalno, Kina postepeno povećava uvoz ruskog i turkmenskog gasa iz gasovoda, koristeći prednost njihove niže cene u poređenju sa tečnog gasa. Ipak, najveći profit ruskom budžetu donele su isporuke ruske nafte Kini. Tokom proteklih 10 godina, obim izvoza ruske nafte u Kinu porastao je 5 puta sa 400.000 na 2 miliona barela dnevno. Kina je takođe značajno povećala uvoz ruskih mineralnih đubriva i prehrambenih proizvoda.
Rečene tendecije govore u prilog pozitivnim očekivanjima vrha države da će se ruska privreda i trgovina blagovremeno prilagoditi novim uslovima na tržištima koje je nametnuo kolektivni Zapad.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
