Piše: Ivan Pajović
Već duže vreme tzv. kolektivni Zapad, tj. hegemon i njegovi sateliti, vrše snažan pritisak na Srbiju kako bi uvela sankcije Rusiji i prestala da „štrči” među ogromnom većinom evropskih zemalja koje su to već učinile. U javnosti sam više puta iznosio prognoze kakav bi odgovor iz Moskve stigao našoj zemlji ukoliko bi pristala da ispuni ultimatum Zapada i koliko bi posledice po srpsku ekonomiju bile teške. Eklatantan primer posledica nerazumnih spoljnopolitičkih poteza predstavlja trenutna situacija u Moldaviji, u kojoj su (između ostalog) započeli i građanski protesti o kojima se u javnosti uopšte ne govori.
Počnimo od isprazne retorike zvanične moldavske politike. Predsednica Moldavije Maja Sandu poziva stanovništvo zemlje na strpljenje kako bi se prebrodila teška vremena, kakva Moldavija gotovo da ne pamti. To će biti lakše, kaže Sandu, sa svešću da svaki stanovnik mora da plati visoku cenu ne toliko za gas i struju, koliko za slobodu. Stanovnici Moldavije, prema rečima njihove predsednice, odavno sanjaju o evropskim idealima slobode i demokratije i spremni su da ih skupo plate.
Ali cena je zaista veoma visoka.
Moldavija je postala neslavni šampion među svim evropskim zemljama po rastu cena za gas. One su tokom prošle godine odjednom poskupele šestostruko. Cene struje su skromnije porasle. Samo duplo. Međutim, sa prestankom isporuke električne energije sa teritorije Ukrajine, moldavska vlada je bila prinuđena da poveća stanovništvu cene za 50%. Moldavske vlasti su u veoma teškom položaju. Narod je već počeo da izlazi na ulice i protestuje.
Zemlja je u potpunosti zavisna od uvoza svih vrsta energenata, a svi tradicionalni dobavljači gasa i električne energije su smanjili ili potpuno obustavili snabdevanje.
Od sredine oktobra Moldavija je prestala da dobija struju sa teritorije Ukrajine. Od 24. oktobra Pridnjestrovska električna centrala, u vlasništvu ruskog energetskog holdinga Inter RAO, smanjila je obim izvoza električne energije u Kišinjev za 2,5 puta, a od početka novembra Gazprom je smanjio obim isporuke gasa Moldaviji za 2 puta. Bukvalno za 2 nedelje, Moldavija je skoro potpuno izgubila zalihe energije i spoljno snabdevanje. Tako su moldavske vlasti dobile energičan odgovor Moskve za otvoreno antirusku retoriku i goruću želju da postanu nova članica vojnog bloka NATO.
Da bi sprečile nagli nestanke struje, moldavske vlasti su uvele strogi režim restrikcije i poslale predsednicu Sandu u susednu Rumuniju da spašava stvar.
Kao rezultat pregovora, rumunske vlasti su pristale da bratsku Moldaviju snabdevaju strujom po tržišnoj ceni, a da mazut i ogrev takođe isporučuju pod istim uslovima. Ironično rečeno – veoma bratski. Istovremeno, rumunsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je međunarodnu zajednicu da pomogne Moldaviji da preživi trenutnu energetsku krizu. Pitanje je samo da li će kriza biti „trenutna”.
Situacija za moldavsku privredu je kritična. Moldavija, za razliku od Nemačke i drugih zemalja EU, ne može jednostavno da smanji potrošnju gasa i električne energije. U Moldaviji nema velike industrije i niti izvora energetskih resursa. Gotovo cela količina raspoloživih energenata troši se na potrebe domaćinstava i proizvodnju električne energije. Moldavska vlada nema novca da uvozi energente po tržišnim cenama. Zapadne banke ne daju kredite, plašeći se skore promene u rukovodstvu zemlje, ali i iz niza drugih, što političkih, što ekonomskih razloga. A ni uzimanje kredita ne predstavlja trajno rešenje, već još veće produbljivanje problema.
I ovo je tek početak. Kakav će epilog doživeti Moldavija videće se u vrlo skorom roku. Primer ove najsiromašnije zemlje u Evropi treba da posluži Srbiji kako bi izvukla adekvatne zaključke o mogućim posledicama nerazumnih spoljnopolitičkih poteza. Međutim, problem leži u tome što možda Srbija neće moći samostalno da odlučuje o svojoj sudbini i lako može krenuti bespućem u koje je Moldavija već zabasala.
Kako su četvorica '’vagnerovaca'’ zauzela ukrajinski položaj, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
