On ističe da Srbija nije izuzetak i da metodologija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na osnovu koncentracija najopasnijeg polutanta PM 2.5 procenjuje da više od 14.000 ljudi u Srbiji godišnje prevremeno umre zbog toga.
- Dakle, nečinjenje države da počne ozbiljno da rešava ovaj problem Srbiju košta toliko smrti, desetine hiljada novoobolelih, posebno dece, od najšireg spektra bolesti, uključujući i probleme u mentalnom razvoju. Procena institucija Evropske unije je da zagađenje koje emituje TENT-EPS Evropu košta oko 4,4 milijarde evra i oko 2.000 prevremenih smrti. To je prevelika cena za neodgovornost, neznanje, neodgovarajući kadar u oblasti životne sredine - ocenio je u razgovoru za Biznis.rs nekadašnji načelnik odeljenja za kvalitet vazduha u ministarstvu za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović.
On kaže da je optimistička procena da je u poslednjih 10 godina od posledica aerozagađenja prevremeno preminulo 100.000 ljudi, a da je smanjenje tog broja za 10 odsto moguće samo ako se promeni agenda političkih partija, piše Biznis.rs.
Srbija prva po smrtnosti u Evropi
Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora imaju slične probleme, ali je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od aerozagađenja.
- Ni one nemaju adekvatnu javnu politiku, ali takmičenje u negativnom kontekstu je neobjašnjivo. Ulaganja pomenutih država u konkretan proces upravljanja kvalitetom vazduha nisu eksplicitno dostupna, posebno što podaci za Srbiju ne postoje da bi se upoređivali - naglasio je sagovornik.
Jovanović je ocenio da bi jednostavnim iskorakom ka poštovanju Ustava Srbije i važećih zakona od strane onih koji su jedini pozvani da ih sprovode (državne institucije) bilo moguće i popravljanje trenutne situacije.
- Paradoksalno je da se država veoma ozbiljno bavi zaštitom zagađivača, a ne građana koji je plaćaju za to. Svi stručnjaci i udruženja zabrinutih i oštećenih građana ne mogu da preuzmu ulogu države, ali mogu nastaviti da podsećaju da je negiranje problema (samim tim opravdava se nečinjenje) loše po rejting vlasti. Priča o ogromnim sredstvima koja su potrebna da se u Srbiji nivo zagađenja vazduha dovede na zakonski propisan nivo završava se pitanjem šta je veći javni interes – zaštita zdravlja ili polovina sume od 5,5 milijardi evra za metro u Beogradu - ocenio je Jovanović, podsetivši na Ekološku rezoluciju 22 koju je NEA objavila krajem marta ove godine.
Agencija za zaštitu životne sredine objavila je, kako kaže naš sagovornik – sa velikim neopravdanim zakašnjenjem – Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu.
- U njemu se vidi kontinuitet katastrofalnog aerozagađenja koje pokušava da se fingira ocenom prve kategorije u takozvanim zonama, iako su sve aglomeracije u trećoj kategoriji. Nema izmene u analizi koju je NEA objavila 1. januara ove godine za isti period, samo ima, očekivano, još više gradova sa prekomernim nivoom aerozagađenja, jer su pristigli rezultati laboratorijskih analiza PM čestica i teških metala u njima - objasnio je Jovanović.
Izvor: Biznis.rs
