Piše: dr Ivan Pajović
Kada su na zadatku, njih je gotovo nemoguće uočiti i locirati. One su sposobne da se spuste na okeansku dubinu ispod 300 metara i provesti tamo pola godine spremne da lansiraju rakete na razdaljinu više hiljada kilometara i da unište cilj veličine osrednje države. Atomska podmornica je pravo oružje Sudnjeg dana, kojim raspolažu samo najsnažnije države sveta. Druge zemlje ne mogu ih proizvesti ni iz finansijskih, ni iz tehničko-tehnoloških razloga.
Atomski podvodni monstrumi proizvedeni u Sovjetskom savezu u doba Hladnog rata i danas lutaju dubinama svetskih okeana, izazivajući užas kod ruskih protivnika, koji se neprekidno i grčevito bore da saznaju njihove trenutne pozicije. Naučnike koji se bave razvojem ovog vrhunskog oružja čuvaju pripadnici tajnih službi. Sedamdesetih godina prošlog veka Amerikanci su proizveli specijalni brod vredan 350 miliona dolara (u to vreme astronomska svota!) sa navodnom namenom da u naučne svrhe skuplja minerale sa dna okeana. A zapravo bio je namenjen isključivo pokušajima izvlačenja potonulih sovjetskih podmornica kako bi se došlo do tačnih tehničkih podataka o njima.
Koliko god čudno zvučalo, atomske podmornice tonu prilično često. Od 1955. godine potonulo ih je devet: pet sovjetskih, dve ruske i dve američke. Drugim rečima, odnos je sedam prema dve na štetu Rusije. Neke od njih leže na dnu sa sve svojim nuklearnim arsenalom i nije ih moguće podići. Tačnije, može se pokušati, ali sa rizikom da bude izazvana katastrofa globalnih razmera. Najčešći razlog potonuća predstavljaju problemi sa sistemom kretanja i upravljanja.
Bešumni atomski podvodni lovci obavijeni su velovima mitova, što i nije čudno, jer je nivo tajnosti prilikom njihove proizvodnje i eksploatacije ogroman. Novinare oduvek drže podalje od njih, ali ipak prilikom nekih velikih događaja, zavesa tajnosti se podigne. U čast stogodišnjice rođenja konstruktora Sergeja Kovaljova ruski novinari prvi put su imali prilike da stupe na podmornicu TK-20 „Severstalj”, jednu od strateških podvodnih krstarica projekta 941 „Ajkula” (rus. Akula), koji je ostvaren pod rukovodstvom ovog genijalnog konstruktora.
Kakva je rušilačka moć plovila ove klase dobro je poznato. Sovjetski inženjeri napravili su pravo oružje Sudnjega dana namenjeno naoružavanju podmornica: trostepenu balističku kontejner-raketu P-39 na čvrsto gorivo. Samo jedna ovakva raketa može da izbaci deset bojevih blokova (glava) snage po 100 kilotona na udaljenost do 10.000 kilometara. Na podmornici „Ajkula” nalazi se 20 raketnih kontejnera, a u svakoj od njih po deset nuklearnih glava. Sumarna razorna snaga dve stotine bojevih glava jača je 1400 puta od bombe bačene na Hirošimu. Kako se zaštititi od takvog uragana raketa od koje je svaka „realni Armagedon” prosto je nerešiv problem. Upravo zato i danas podmornice ovog tipa bukvalno izazivaju užas vrhuške NATO-pakta.
Za prenos ovakvog teškog oružja bilo je potrebno konstruisati podmornicu ogromnih dimenzija: 173 metra u dužinu i visine kao devetospratna zgrada. Može se reći da to nije plovilo, već omanji grad. Glavna prednost je brzina podmornice koja se može kretati pod vodom brzinom od 50 km/čas, a da pritom ostaje potpuno bešumna. Ovakvih kolosa proizvedeno je ukupno šest, a sada ih je ostalo tri. Ušle su u Ginisovu knjigu rekorda kao najveće podmornice na svetu. Svojim trupom one mogu lomiti led debljine 2,5 metra. „Ajkule” nisu služile dugo, jer je njihova eksploatacija bila astronomski skupa. „Severostalj” se danas nalazi u rezervi i očekuje rešenje o daljoj sudbini. Prema mišljenju ruskih stručnjaka, podmornice projekta 941 više nisu potrebne, jer je tehologija otišla napred. Međutim, iako je posada svedena na minimum, život plovila se nastavlja. Održava se celodnevno borbeno dežurstvo i briga o bezbednosti.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) December 12, 2022
Na smenu „Ajkulama” došle su savremenije podmornice tipa „Borej”. NJihova istorija započinje još 1996. godine, kada je u Severodvinsku započela gradnja novog modela. Finansiranje flote je devedesetih godina prošlog veka bilo nestabilno, a to se odrazilo i na podmornice. Prva podmornica nove klase bila je „Jurij Dolgoruki” koji ulazi u sastav Severne flote 2013. godine. Danas pomorske snage Rusije poseduju pet podmornica projektnog tipa 955 „Borej”. Uskoro su, posle „Dolgorukog” pristigle „Aleksandar Nevski” i „Vladimir Monomah”, koje službu obavljaju u Tihom okeanu. „Knez Vladimir” i ”Knez Oleg” stigle su nedavno.
Podmornice „Borej” naoružane su sa po šesnaest najnovijih balističkih raketa na čvrsto gorivo tipa „Bulava”. Svaka od njih nosi po 10 nuklearnih bojevih glava snage 150 kilotona. Jednom salvom ovakva podmornica može zbrisati ma koji grad na svetu, nezavisno od njegove veličine. To se odnosi i na čitave države koje nemaju veliku površinu. Čini se da je jedina mana ovih podvodnih džinova njihova astronomska cena proizvodnje i održavanja, koja se meri milijardama dolara.
U sastavu ruske mornarice postoji i (za sada) tajni raketni kompleks pod nazivom „Skit” (rus. Skif), koji se autonomno na dnu okeana može nalaziti tokom više godina i u nužnom momentu po komandi pogađati ciljeve raketama hiperzvučnih brzina. Ovo polovilo zapravo i nije podmornica, već neka vrsta podvodnog drona velikih dimenzija.
Samo pet zemalja na svetu raspolaže atomskim podmornicama, a to su pored Rusije još i SAD, Britanija, Francuska i Kina. Karakteristike i ubojna moć ovih podmornica prilično su poznate. Ostaje nada da će razum kontrolisati ovako veliku silu i da se na delu one neće koristiti.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
