Piše: Vladimir Dimitrijević
Tako je to u koloniji u kojoj se na vlast ne dolazi po volji naroda, već po odobrenju stranaca. Stoga takva vlast ispunjava naloge stranaca, a ne interes sopstvenog naroda. Narod u koloniji služi samo za održavanje kompradorske elite, pošto kolonijalnu vlast ne plaća metropola, već lokalno stanovništvo putem poreza i korupcije. Da se ta vitalna veza između naroda i kompradora ne bi dovela u pitanje, a i da metropola ne posumnja u uspešnost kompradora da kontrolišu sopstveni narod, vlast neprestano zloupotrebljava patriotski diskurs. Tako ispada da je u interesu srpskog naroda, a ne Vašingtona i Brisela, to što zvanična Srbija odbija da zaradi u sadašnjoj situacije i što se solidariše sa svojim iskonskim neprijateljima, a ne sa Rusijom.“
Dakle, sve je jasno. I to odavno. Potpisnik ovih redova nikad nije imao dileme o Aleksandru Vučiću. U jednom od tekstova, pod naslovom „Ukrajinski ili krimski scenario“, koji sam pisao 2014, nalazi se i ovaj citat:“Šta „Vikiliks“ može da objavi? Evo kako je bilo. Mene su pitali kakav mi je stav o NATOu. A ja kažem:“Pa, znate, imamo skupštinsku deklarcaiju i Ustav Srbije koji govore da mi ne možemo da budemo član“. Pitaju me: „A je l to doveka?“ Kažem:“Pa, ništa nije doveka“(Aleksandar Vučić,B 92, 11. jun 2011) Jednostavno, Vučić je čovek kome se ne može verovati. Nikad i ništa.
Čitaocima „Pravde“ na uvid stavljam svoju knjigu „Ni dana bez srama/ Čudnovate zgode šegrta Vučića“, čiji su tekstovi nastajali od 2013. do 2021. godine. Sve teme su tu; sve su maske pale. Čitajte, širite dalje, i nemojte pristajata na laž Velikog Klovna.
Knjigu možete preuzeti OVDE.
Izvor: Pravda
