Piše: Aleksandar Hodakovski, komandant brigade „Vostok“
Malo ko može da shvati kako se svest ruskog naroda u Donbasu razlikuje od svesti ruskog naroda u Rusiji. Ne govorim sada o patetici – nego o konkretnim stvarima.
Osam godina neizvesnosti, nepriznavanja, pretnji eksperimentima, gde se „Minsk“ etablirao kao jedina moguća mapa puta… A onda brzi iskorak i totalna mobilizacija, uz pojačano višemesečno granatiranje, čiji se kraj još ne nazire. Ovaj dugotrajni prijemni ispit, koji je postao način života, dovodi ljude na drugačiji nivo percepcije, uključujući i percepciju Rusije.
Kad platite takvu cenu za svoju želju, predmet želje se shvata na drugačiji način. To više nije impuls, nije poriv – to je kao da odgajate dete: pet minuta zadovoljstva, a onda ceo život odgovornosti i preživljavanja. Ali i procena je drugačija: stroga, pažljiva, nepristrasna.
Kad zapadni analitičari koji su prema nama neprijateljski nastrojeni daju srećnu sliku onoga što se dešava, tvrdeći kako je Rusija izgubila jer nije uspela da u naletu zauzme Ukrajinu, zapanjen sam koliko oni slabo poznaju našu prirodu i našu istoriju.
Gledajući na situaciju otvorenih očiju i pošto smo na ovom prijemnom ispitu već dugi niz godina postali više ispitivači nego ispitanici, mi, suprotno površnoj logici, u onome što se dešava vidimo ogromnu šansu za Rusiju. Situacija je Rusiju dovela u takav položaj da nikakvi trikovi, nikakve političke tehnologije, nikakvo manevrisanje između blefa i realnosti sad neće dovesti do rezultata – samo poštena borba, pre svega, sa samom sobom.
Država se mora preobraziti u Otadžbinu, kao gusenica u leptira – a to je ono što Zapad ne razume. On ne razume da se Rusija ne može meriti običnim merilima i da je ono što je za Nemca smrt – za Rusa blago.
O istinama i lažima o Aleksandru Duginu pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
