Agencija navodi da je u sedmici završenoj 5. avgusta obim isporuka sirove nafte sa ruskih izvoznih terminala na Baltičkom i Crnom moru u italijanske luke dostigao sedmonedeljni maksimum.
Osim toga, Španija je prvi put od aprila kupila partiju nafte „Urals“, iako je, prema pisanju agencije, isporuka izvršena iz Kazahstana. Takođe je prvi put od februara Grčka kupila rusku naftu, dok su Bugarska i Rumunija povećale kupovinu ugljovodonika iz Rusije do 255.000 barela dnevno.
Pored evropskih zemalja, kupovina je porasla i u Turskoj – na najviše vrednosti za šest nedelja.
Blumberg ocenjuje da je rast potražnje ruske nafte u nizu evropskih zemalja ukazuje na visoke rizike od kršenja režima sankcija uvedenog Rusiji, koji predviđaju, između ostalog, odustajanje od kupovine sirove nafte od decembra 2022. godine.
Agencija procenjuje da se ukupne isporuke ruske sirove nafte evropskim potrošačima trenutno procenjuju na oko 1,38 miliona barela dnevno, što je najviše u poslednjih pet nedelja, ali niže od obima pre specijalne operacije od 1,85 miliona barela dnevno.
Posle početka vojne specijalne operacije Rusije za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Neke zemlje su objavile o zamrzavanju ruske imovine, mnogi brendovi su napustili Rusiju.
Evropska unija je uvela već šest paketa sankcija, uključujući embargo na ruski ugalj i naftu. Međutim, to se pokazalo kao problem za sam Zapad, jer je izazvao nagli rast inflacije i cena hrane i benzina.
Izvor: sputnikportal.rs
