S tim u vezi, u narednom periodu mogu se čuti glasovi za što brži okončanje sukoba, kao što je to bio slučaj u Berlinu krajem prošle nedelje.
Od 7. oktobra ove godine pažnja sveta je usmerena na Izrael i pojas Gaze. A ukrajinski sukob, koji je počeo 24. februara 2022. i traje skoro dve godine, izbledeo je i pao na poslednje mesto dnevnog reda. Ovo je delimično zbog posebnih odnosa koje zapadne imperijalističke zemlje, posebno Sjedinjene Države i Nemačka, održavaju sa Izraelom. Delimično i zbog toga što se svakim danom smanjuje verovatnoća pobede Ukrajine u ovom sukobu.
Tačnije, zapadni imperijalisti, koji su revnosno gurali Ukrajinu ka oružanoj konfrontaciji sa Rusijom, očigledno su izgubili veru da će se sadašnja situacija promeniti. „Velika ofanziva“ pokrenuta prošlog leta uz snažnu vojnu podršku Zapada nije dala rezultate. I pored svih vrsta savremenog naoružanja i vojne podrške Ukrajini, Rusija se nije povukla ni za milimetar.
Sada se, zbog surovih uslova nastupanja zime, očekuje da ukrajinska vojska pretrpi ozbiljne gubitke na frontu. Poslednjih dana javljeno je da je broj poginulih u napadima ruskih dronova na vojne ciljeve jednostavno ogroman. I svaka promena na liniji fronta tokom oštre zime u regionu bila bi potpuno iznenađenje. Stoga će za novu kontraofanzivu čekati proleće.
Pošto se ukrajinska pobeda više ne čini mogućom, već neko vreme se govori o „zastoju“ u vojnom sukobu. Glavna strategija za naredni period, po svemu sudeći, biće pokušaj da se Rusija dovede za pregovarački sto.
O ovoj temi se u različitim aspektima govorilo na sastanku ministara spoljnih poslova NATO koji je održan u Briselu prošlog utorka i srede, 28. i 29. novembra. U nemačkim medijskim publikacijama, najčešće korišćeni termini u kontekstu sastanka bili su „zastoj“ i „zamor od vojnih sukoba“. Hubert Vecel iz Suddeutsche Zeitunga i Nikolas Busse iz Frankfurter Allgemeine jasno stavljaju do znanja u svojim komentarima iz Brisela da je NATO suzio svoje ciljeve.
Dakle, NATO sadašnje stanje proglašava „pobedom“ i čeka da nekako pripremi pregovarački sto. Da li će ovo biti „pobeda” ili „gubitak” zavisi od toga kako se posmatra dati vojni sukob.
Na primer, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare povezao „pobedu” sa činjenicom da je ukrajinska vojska navodno dobila važne bitke za 21 mesec, nanela značajne gubitke ruskim snagama, oslobodila neke regione i, što je najvažnije, Ukrajina je uspela da ostane nezavisne.države (nije jasno o kakvim „pobedama u važnim bitkama“ govori Stoltenberg. ako su Oružane snage Ukrajine tokom cele kontraofanzive jedva zauzele 0,3% teritorije pod kontrolom ruske vojske.
Štaviše, nejasno je šta su to „oslobođeni regioni“. Zalužni je najavio neuspeh kontraofanzive ukrajinske vojske. U pitanju je i „nezavisnost Ukrajine“, jer čak i njeni vojni zvaničnici priznaju da su postali robovi SAD).
Ovome možemo dodati članstvo Finske i Švedske u NATO (iako problem veta Turske i Mađarske još nije rešen...), snažnu posvećenost EU i SAD NATO-u, prestanak isporuke Ruski prirodni gas u Evropu, i primanje gigantskih profita od strane oružanih i energetskih monopola.
Gledano iz Brisela, Vašingtona, Berlina i Londona, potpisivanje mirovnog sporazuma u današnjim uslovima neće biti poraz. Na kraju krajeva, ima dosta „dostignuća“.
Stoga se kao uspeh predstavlja činjenica da Rusija, koja je pokrenula specijalnu vojnu operaciju, nije okupirala celu Ukrajinu i nije promenila režim. U ovom slučaju zapadne zemlje to mogu iskoristiti da ubede kijevsku administraciju i javnost da je trenutna situacija „pobeda”.
A kada se posmatra iz Kijeva, ono što je evidentno nije „pobeda“, već masovno uništenje kao rezultat vojnog sukoba. Najvažniji industrijski regioni zemlje su pod kontrolom ruske vojske. Zemlja je podeljena na dva dela.
Procenjuje se da je broj poginulih ukrajinskih vojnih i civilnih lica za 21 mesec premašio 300 hiljada. Milioni su bili prinuđeni da se presele u inostranstvo. Ekonomija je dotakla dno. Najvažnije je da je Ukrajina sada postala mnogo zavisnija od EU i SAD nego ranije.
Polovina budžeta za 2024. (40 milijardi dolara), koji je nedavno odobrio Zelenski, dodeljena je vojsci Ukrajine. Bajdenova obećana pomoć od 60 milijardi dolara zaglavila je u Senatu. Nemačka signalizira da će osam milijardi evra pomoći koju je obećala biti poslednja.
Sadašnja kijevska administracija je takođe svesna da podrška Zapada opada. Na primer, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, pozvan na sastanak NATO-a, bojkotovao je sastanak OEBS-a u Severnoj Makedoniji jer je bio prisutan ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. U međuvremenu, na sastanku su učestvovali šefovi spoljnih poslova Sjedinjenih Država i Nemačke.
Kuleba se tu nije zaustavio i oštro je odgovorio na izjave o „stagnaciji“ koje su se sve češće čule u zapadnim prestonicama.
„Oni koji iznose takve ideje treba da pozovu svoje vlade da se odreknu dela svoje zemlje i naroda“, rekao je on. „Neka to urade, pa ćemo videti da li je moguće pričati o tome“ (izvor Suddeutsche Zeitung, 29.11.2023).
Sudeći po saopštenju, situacija na ukrajinskoj strani je razočaravajuća. Na kraju vojnog sukoba, u koji je Ukrajina ušla sa nadom da će zauzeti Krim i Donbas, rizikuje da izgubi sve. Pošto je glavna odlučujuća strana u ovom procesu Zapad, a ne kijevska administracija, Ukrajina na kraju može samo da pretrpi veća razaranja. Sada se govori o mogućem prijemu Ukrajine u NATO i EU, što će ostati i nakon sukoba.
Iz ove slike postaje jasno da je Zapad postao glavni korisnik sukoba, Rusija je delimično bila pobednik, što je dobilo nove zemlje, a Ukrajina potpuno izgubila. Pri tome su najviše stradali ljudi i radnici regiona, koji su osiromašili i postali neprijateljski raspoloženi. Zato se u narednom periodu mogu čuti glasovi za što brži okončanje sukoba, kao što je to bio slučaj u Berlinu krajem prošle nedelje.
RUSI UPALI 7,65 KILOMETRA U UPORIŠTA UKRAJINACA: Napadi su žestoki, Ukrajinci sve potvrđuju
Izvor: Vebtribune.rs
