Američko Ministarstvo odbrane nedavno je priznalo da ne mogu da opravdaju na šta su potrošili bilione dolara novca američkih poreskih obveznika, pošto nisu prošli godišnju reviziju - šestu zaredom. Iako je propala revizija dospela u medije, zaboravljena je brzinom svetlosti jer je američko društvo naviklo da sipa novac u crnu rupu potrošnje na odbranu, piše bivši američki obaveštajac Skot Riter.
Odbrambeni budžet Sjedinjenih Država je groteskno velik: sa 877 milijardi dolara nadmašuje ukupan budžet od 849 milijardi dolara koliko zajedno ima 10 drugih zemalja sa najvećim izdvajanjima za odbranu.
Dok Bajdenova administracija traži 886 milijardi dolara za budžet za odbranu sledeće godine (a čini se da je Kongres spreman da doda dodatnih 80 milijardi na taj iznos), očigledna ravnodušnost američkog kolektiva – vlade, medija i javnosti – prema tome kako će skoro jedan bilion dolara poreskih obveznika biti potrošen dovoljno govori o ukupnom bankrotu američkog establišmenta.
Amerikanci su navikli da vide velike brojke kada je reč o potrošnji na odbranu, a kao rezultat toga, očekuju velike stvari od vojske SAD. Na terenu, to nije tako.
Uprkos tome što su potrošili oko 2,3 biliona dolara na dvodecenijsku nesreću zvanu Avganistanu, Amerikanci su bili svedoci sramnog povlačenja iz te zemlje uživo na TV u avgustu 2021. Isto tako, investicija od 758 milijardi dolara u invaziju 2003. i kasniju decenijsku okupaciju Iraka otišla je dođavola kada su SAD bile prinuđene da se povuku 2011. samo da bi se 2014. vratile na još jednu deceniju jurenja ISIS-a, što je samo po sebi manifestacija neuspeha prvobitnog iračkog poduhvata. Sve u svemu, SAD su potrošile više od 1,8 biliona dolara na svoju 20-godišnju noćnu moru u Iraku i Siriji.
Činjenica je da je ovakav pritup potrošnji na odbranu rezultirao prevarom masovnih razmera. Američkom narodu je prodata roba – vojska koja je sposobna da projektuje moć širom sveta kako bi održala takozvani "međunarodni poredak zasnovan na pravilima" na kome je zasnovan pojam američke izuzetnosti. Kako se ispostavilo, američka vojska je šuplja kao i brojevi u knjigama Pentagona.
Američki narod je kupio aparat koji nije u stanju da se bori i pobedi u velikom ratu protiv bilo kog od potencijalnih protivnika. Nismo uspeli da pobedimo Al Kaidu, ISIS i talibane. I nismo u stanju da pobedimo ni Kinu ni Rusiju, a kamoli regionalne sile poput Severne Koreje i Irana.
Pa ipak, mi ćemo jednostavno nastaviti da ulažemo, naizgled bespogovorno, u ovo preduzeće, očekujući nekako da će sistem koji ne može da prođe reviziju nekako magično proizvesti drugačiji rezultat uprkos činjenici da mi, američki narod, ne radimo ništa da zahtevamo takav rezultat, navodi Riter.
Ukratko, američki narod plaća vladu SAD da proizvede rezultate neophodne za održavanje njihovog prenaduvanog osećaja sopstvene vrednosti. Mi Amerikanci smo se toliko navikli da budemo najveći, najgori siledžija na globalnoj areni da pretpostavljamo da jednostavno ulivanjem novca u sistem koji je davao željene rezultate više od sedamdeset godina možemo da nastavimo sa dobrim vremenima. Ali kada dodelite novac sistemu koji je bio uslovljen da funkcioniše bez odgovornosti, nemojte se iznenaditi kada se ispostavi da je sjajna vila na brdu koju ste kupili ništa više od kuće od karata.
KIJEV U VELIKOM PROBLEMU! Zelenski se sprema za gubitak dva ključna...
Izvor: Rt.rs
