Najnovije

Zapad popušta: Razigravaju se scenariji za kraj ukrajinskog rata – nema više vere u Zelenskog

Širi se teza da se u okviru takozvanog otopljavanja odnosa Rusije i SAD razigravaju scenariji oko završetka ukrajinskog rata. Odnosno, na koji način pregovarati sa Moskvom zbog sve lošijeg stanja vojske Vladimira Zelenskog i u situaciji kada solidarnost sa Kijevom jenjava, ocenjuje novinar Miroslav Stojanović.

Ni u životu ništa nije slučajno, a kamoli u diplomatiji. Američki državni sekretar Entoni Blinken i šef evropske diplomatije Žozep Borelj podigli su svoje avione iz Skoplja gotovo filmski, pre nego što je sleteo Sergej Lavrov, a kako bi izbegli razgovor i malo umirili saveznike koji su već doživeli usijanje zbog boravka šefa ruske diplomatije na tlu te NATO zemlje.

Napuštanje Skoplja uteha za uznemirene saveznike

Ipak, naš sagovornik kaže da ne može da se prenebregne činjenica da su se stvari pomerile, jer bez saglasnosti Sjedinjenih Američkih Država, odnosno Bele kuće, Makedonija ne bi bila tako hrabra da ugosti ruskog ministra spoljnih poslova. Otvorili su, dodaje on, vrata Lavrovu kako bi se prvi put od početka Specijalne vojne operacije našao u državi članici Alijanse, bez obzira na sva ograničenja koja su zaista rigorozna i apsurdna.

„Ta apsurdnost se najviše ogledala u dozvoli preleta aviona u kojem se nalazila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je na kraju u Skoplje ipak, umesto preko Bugarske, stigla preko dve NATO zemlje – Turske i Grčke. Ipak, Blinkenovo i Boreljovo napuštanje grada trebalo je da uteši uznemirene zemlje kao što su Baltičke, i Poljska i Ukrajina i da pošalju poruku dodatne solidarnosti koja im poprilično u poslednje vreme nedostaje“, kaže Stojanović.

Skoplje, dodaje on, treba pohvaliti na organizaciji samita OEBS-a pogotovo što su uložili dosta napora i truda u uspeh Moskve oko toga ko će biti sledeći domaćin. To je, naglašava naš sagovornik, trebalo da bude Estonija ali je Moskva uložila veto i kao rezultat smo dobili da naredno zasedanje bude na Malti, što su mnogi protumačili kao još jednu pobedu Rusije.

„Da na ovom samitu nije bilo predstavnika Rusije to bi bilo protumačeno kao početak kraja te organizacije, koja bez obzira što nema prevelike moći, ima istorijsku ulogu “mosta” još iz vremena Hladnog rata“, rekao je Stojanović.

Zapad prisiljen da popusti

I pored naizgled čeličnog stava zapadnih lidera, u javnosti je sve više teza da se u okviru takozvanog otopljavanja odnosa Rusije i SAD razigravaju scenariji oko završetka ukrajinskog rata. Stojanović kaže da se razmatra pitanje na koji način ipak pregovarati sa Rusijom u situaciji kada solidarnost sa Kijevom jenjava, a ukrajinska vojska svakodnevno trpi velike gubitke.

Ulazi se, dodaje on, u dosta dramatičan period u kojem se zemlje koje su najviše finansijski i vojno učestvovale u pomoći Ukrajini, od SAD do Nemačke, nalaze u posebno delikatnoj situaciji. Amerikanci zbog toga što se zahuktava izborna kampanja - pod pritiskom su da Donald Tramp može da pobedi, a ni demokratama ruke nisu više potpuno otvorene, već su pomalo vezane.

„Što se Nemaca tiče, presuda Ustavnog suda napravila je budžetsku dramu koja se sada kao omča steže oko vrata kancelara Olafa Šolca i njegove tročlane vladajuće koalicije. Zaustavljanje budžeta parališe sve izdatke u kojima je i preko neophodnih osam milijardi. Cela atmosfera koja se pravi oko sukoba u Ukrajini ide za varijantom da se razigravaju scenariji kako ga završiti što pre“.

Britanija ima prste u svemu, Amerikanci ipak glavni

A priča o primirju potekla je zbog ocene zapadnih vojnih stručnjaka koji tvrde da je moć Ukrajine da bilo šta vrati veoma slaba i da su izgledi za to gotovo nikakvi. SAD su, kaže naš sagovornik, uspele čelično da disciplinuju Evropu oko solidarnosti sa Ukrajinom i to u času kada je Evropa pokušavala da stvori neku vrstu kritičke distance prema Vašingtonu.

Međutim, sada se već osećaju pukotine koje najviše brinu upravo ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, jer i u samoj njegovoj okolini ima ljudi koji su učestvovali u mirovnim pregovorima.

„Na početku specijalne vojne operacije postojala je ideja koju je sam Zelenski bojažljivo lansirao – da će on ponuditi neutralnost kojom bi se sve zaustavilo. Međutim, njemu je ruka brzo povučena i od toga nije bilo ništa. Nedavno je jedan od njegovih pregovarača David Arahmi to i potvrdio. Iako svi navode da je jedan od krivaca za propast pregovora bio britanski premijer Boris DŽonson, tvrdo verujem da je američki uticaj tu bio jači i to bez obzira što Britanci imaju prste u svemu”, rekao je Stojanović.

Bez obzira na imperijalne pretenzije Velike Britanije, dodaje naš sagovornik, koja se izlaskom iz EU oseća oslobođenom da ne mora da usaglašava svoju politiku sa ostalih 27 zemalja, sada nastupa sa ambicijom da je samostalna ali nikad bez dosluha sa Vašingtonom.

VESTI SA PRVE LINIJE FRONTA: Ruska armija napreduje u svim pravcima

Izvor: Sputnik.rs

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA