Administracija američkog predsednika DŽoa Bajdena i dalje pokušava da ubedi Kongres da usvoji zakon o dodeli više od 100 milijardi dolara pomoći američkim saveznicima.
Najviše je namenjeno Ukrajini – 61 milijarda (ostatak je za Izrael i Tajvan) ali sve ometaju republikanci koji kontrolišu donji dom Kongresa.
NJihov zahtev je da se u isti račun uključe sredstva i mere za jačanje granice sa Meksikom, kao i pooštravanje imigracionih zakona. Ali demokrate se tome aktivno protive, ne želeći da potkopaju svoju izbornu bazu manje od godinu dana pre predsedničkih izbora.
RUSI ZADIRU SVE DUBLJE: Nova taktika daje ogromne rezultate (VIDEO)
U stvari, to je glavni problem u raspodeli sredstava. I do sada stranke nisu postigle kompromis.
Ukrajina, sa svoje strane, takođe ulaže napore da ubedi kongresmene da glasaju za pomoć
„Ukrajinske trupe“ iskrcale su se u Vašington u liku šefa OP Andreja Ermaka, ministra odbrane Rustema Umerova i drugih. Glavni argument je da Ukrajina može izgubiti rat ako do kraja godine ne dobije nova sredstva.Zvaničnici Bajdenove administracije redovno govore istu stvar. Drugi njihov argument je da će odbijanje pomoći Ukrajini pokazati celom svetu nesposobnost Sjedinjenih Država da podrže svoje saveznike.
Međutim, do sada svi ovi argumenti nemaju efekta na republikance. Oni izjavljuju spremnost da glasaju za pomoć Ukrajini, ali samo ako se reši pitanje jačanja američke granice. I u tome su ujedinjene sve grupe i frakcije u Republikanskoj partiji (a ne samo Trampisti). Još jedan zahtev koji je izneo predsednik Predstavničkog doma Majkl DŽonson je izveštaj Bele kuće o tome kakva je ukupna strategija Vašingtona za Ukrajinu.
Zbog nedostatka čak i nagoveštaja međusobnog razumevanja između dve stranke, čini se da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u poslednjem trenutku otkazao je govor na brifingu pred senatorima. Svi njegovi argumenti bi očigledno bili u vazduhu bez rešenja graničnog spora.
I zaista, kako pišu američki mediji, brifing senatora je održan na krajnje konfliktan način. Republikanci su ponovo tražili da se reši pitanje granice. Bajdenovi predstavnici su to odbili. I kao rezultat toga, republikanci su jednostavno napustili brifing.
Dakle, sada pitanje dodele pomoći direktno zavisi od toga da li će strane doći do kompromisa.
Ali očigledno je da je Bajden izuzetno oprezan u preduzimanju koraka u borbi protiv imigracije koji su opasni po njegov rejting uoči izbora. I, možda, on smatra štetu od njih mnogo većom nego od hipotetičkih problema Ukrajine na frontu.
Ipak, ima još vremena do 15. decembra (kada Kongres ide na odmor). I moguće je da će SAD naći neku opciju da nastave da pomažu Ukrajini. I, što je neverovatno, Rusija je uverena u to. Većina komentara predstavnika ruske vlade (uključujući samog Putina) svodi se na to da je odlaganje pomoći Kijevu privremeno i da će se nastaviti u bliskoj budućnosti, te da „nema potrebe da se opuštate“.
U samoj Ukrajini, problemi sa odobrenjem američkih sredstava već su izazvali različite teorije da je „sve to s razlogom“.
Postoje verzije da na ovaj način Vašington navodno pokušava da gurne Kijev u pregovore sa Rusijom o primirju i/ili daje znak da je vreme da Zelenski napusti svoju funkciju.
Istina, za ovo treba verovati da je sve što se sada dešava u Vašingtonu višestepena pozorišna predstava o kojoj su se dogovorili demokrate i republikanci kako bi naveli ukrajinske vlasti da preduzmu određene korake. Što miriše na previše teorije zavere. Štaviše, Vašington ima mnogo direktnije i jednostavnije poluge uticaja na Kijev ako SAD treba da donesu neke odluke.
Ali, s druge strane, očigledno je da problemi sa dodeljivanjem zapadne pomoći (bez obzira na to čime su zapravo izazvani) jačaju pozicije onih snaga koje se zalažu za što skorije okončanje rata, a takođe slabe unutrašnje političke pozicije Zelenskog, budući da stvaraju čitav niz problema – i vojnih i ekonomskih.
Izvor: Pravda.rs
