U košmarnom kretanju pripovedačkog „ja“ kroz plastične, virtuelne i narko svetove gradi se roman „Aspirin supernova“ Nenada Rackovića, nastao s jedne strane kao apstrakcija autorovog sudara sa stvarnošću, a sa druge sublimat stanja svesti umetnika koji je u prethodnim decenijama svog stvaralaštva proživeo i preživeo nadrealna stanja svesti. I ovde je sada da o njima svedoči.
U svetu ne tako daleke budućnosti, nakon nuklearnog holokausta, vladama upravljaju farmaceutske kompanije, jer one imaju moć da kontrolišu narod. Bajerov uticaj prednjači. Farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije pa i najužasnije načine. Tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije.
„’Aspirin supernova’ je knjiga na kojoj sam radio trideset godina“, kaže Racković. „Prvu verziju knjige koja je pred vama imao sam priliku da objavim kao separat u Književnom časopisu ’Savremenik broj 2, 1992/1993’. Beše to kraći rukopis jakih rezova, vizuelno neobičan, pravi kolaž književnih postupaka koji se nadovezuju na iskustva i tradicije eksperimentalnog romana: negde na pola puta između rane avangarde, pre svega njenog futurističkog ogranka, i sajberpanka. Od svih čovekovih težnji možda je najizvornija ona za celovitošću; otuda proističe i stvaralačka istrajnost i trud da napišem svoje životno delo.“
Izvor: Pravda
