Trenutno se u finskoj javnosti ne raspravlja o tome kako je moguće završiti rat u Ukrajini. Postoji, rekao bih, neopravdana vera da će Ukrajina na kraju krajeva pobediti u tom ratu i moći u potpunosti da povrati granice iz 1991. godine – međutim, to nije realno. Postoje i tajni pregovori između SAD i Rusije, a kod nas se stiče utisak da samo želimo nastavak rata
Da li će Finska učestvovati u planiranju nuklearne politike NATO – da hoće. Da li će Finska učestvovati u manevrima uključujući i one sa nosačima nuklearnog naoružanja? Da, učestvovaće. Pri tom će finski avioni, na primer F-35, moći da štite potencijalne nosače nuklearnog oružja, one koji će ulaziti u finske luke ili će leteti u vazdušnom prostoru drugih država članica NATO. Ali, do direktnog instaliranja nuklearnih raketa na teritoriji Finske teško da će doći
Autor: Saša KOEN
FINSKU su decenijama doživljavali kao najneutralniju i najumereniju državu u Evropi gde ljudi žive u sreći i blagostanju.
Tihi politički život ove države na severu Evrope, nakon parlamentarnih izbora 2022. godine počeo je da se radikalizuje. Delimično zato što se u vladajućoj koaliciji našla desničarska Stranka Finaca (poznata i kao Istinski Finci) finska varijanta nemačkog AFD-a (Alternative za Nemačku) - država je odustala od neutralnog statusa i ušla u NATO; nova vlada proglasila je da namerava kresanje socijalnih davanja i plan da naglo pooštri migrecionu politiku.
O novim vetrovima koji duvaju u nekada mirnom Suomiju razgovaramo sa finskim novinarom i poslanikom prestonog grada Anterom Eerolom iz partije Leva alijansa koja je najsličnija nemačkoj partiji Levica - Die Linke.
U finskoj su u toku kardinalne izmene vektora razvoja države. Zemlja je dobila novu koalicionu vladu. Aktuelni predsednik Sauli Niniste završva svoju predsedničku vladavinu nakon dva mandata. „Leva alijansa“ bila je i u prethodnoj koalicijonoj vladi. Kako ocenjujete aktivnosti prošle vlade?
Ona je ostvarila mnogo toga u unutrašnjoj politici u prvom redu poboljšala je kvalitet života: povećali smo penzije, investirali smo u obrazovanje i socijalnu sferu, a povećana je i zaposlenost stanovništva. Međutim, na rad koalicije uticale su pojave koje od nas nisu zavisile. Pandemija i rat u Ukrajini.
Vlada Sane Marin snašla se veoma dobro, prošla je sa Finskom kroz pandemiju, našla je dobar balans između ograničenja i želje da društvo ostane otvoreno.
Druga je stvar je ono što se dogodilo u Ukrajini 24. februara prošle godine. Posle tih događaja, vlada je podržala stupanje u NATO, što smatram velikom greškom. Mali broj poslanika je glasao protiv učlanjenja u NATO, a gotovo su svi bili iz naše partije, iako je oko polovine naših poslanika glasalo za članstvo u NATO.
Na kraju imamo: značajna dostignuća u unutrašnjoj politici kada govorimo o izgradnji države i sveopšteg blagostanja, dok je u spoljnoj politici i u politici bezbednosti i odbrane učinjena greška. Smatram da je bilo potrebno zadržati prethodni višegodišnji kurs umerenog pristupa.
Kako ocenjujete rad predsednika Sauli Ninistea?
On je bio dobar predsednik skoro do kraja njegovog mandata, sve do momenta kada je podržao stupanje države u NATO. Niniste je dugo iznalazio dobar balans između Zapada i Istoka. Imao je prilično veliki autoritet među svetskim liderima. Čim je počela ukrajinska kriza u proleće 2014. godine on je bio jedini šef države koji je putovao u Moskvu, a potom u Ukrajinu. Zaista je igrao ulogu posrednika i pokušavao da pronađe izlaz iz ukrajinske krize. Tokom njegove vladavine održan je samit Vladimira Putina i Donalda Trampa u Helsinkiju.
Niniste je igrao konstruktivnu ulogu. Međutim, sve se promenilo u proleće prošle godine. Naravno, na njega je bio izvršen pritisak spolja...
Nova koalicija je izašla sa programom koji je odmah izazvao široku kritiku. Pored ostalog, pod udarom kritike našla se želja nove vlade da smanji socijalna davanja i naglo pooštri uslove migracije u Finsku. Zašto nova vlada zahteva pooštravanje migracionih mera?
Isključivo zato što član koalicije Istinski Finci, koji su krajnja desnica, žele ograničavanje svake migracije u Finsku kao takve. Oni su protiv bilo koje migracije i to treba razumeti. To je ideološki, a ne ekonomski zahtev.
To je u određenoj meri u koliziji sa njihovim partijskim saveznicima i koalicionim partnerima – Partiji narodne koalicije (Kokoomus), koja zastupa interese krupnog kapitala koji je pak zainteresovan za priliv jeftine radne snage.
Istovremeno se u štampi dogodio skandal. Pronađene su stare publikacije u kojima aktuelni ministari iz stranke Istinski Finci daju rasističke izjave, što su snažno osudili drugi članovi vladajuće koalicije – Švedska narodna partija. Zbog toga je ministar privrede samo nakon 11 dana provedenih na toj dužnosti morao da napusti koalicionu vladu, čim se ispostavilo da je jedva skrivao svoje simpatije prema nacistima. Mi levičari smo znali za to, međutim, to je iz nekih razloga bilo veliko iznenađenje za mejn strim medije.
Kako finska javnost i Leva alijansa vide rešenje konflikta u Ukrajini?
Trenutno se u finskoj javnosti ne raspravlja o tome kako je moguće završiti rat u Ukrajini. Postoji, rekao bih, neopravdana vera da će Ukrajina na kraju krajeva pobediti u tom ratu i moći u potpunosti da povrati granice iz 1991. godine – međutim, to nije realizam.
Finski mediji ne pišu o bilo kakvim inicijativama koje bi bile usmerene na mir ili makar prekid vatre, iako takvih inicijativa stalno ima: one dolaze iz Brazila, Kine, čak i Avfrike. U američkim medijima stalno se raspravlja kako je moguće pronaći izlaz iz nastale situacije. Postoje i tajni pregovori između SAD i Rusije, kako smo uspeli da saznamo iz američkih vesti koje je objavila televizija NBC.
A kod nas se stiče utisak da samo želimo nastavak rata.
Jačanje desnice je opšteevropska slika?
U određenom smislu da, na primer, Francuska – Le Pen, Italija, Švedska, AFD u Nemačkoj.
Međutim, mi takođe moramo bez bilo kakvih predrasuda ra raspravljamo o toj pojavi u Ukrajini, da o tome raspravljamo bez ruske propagande. Uticaj krajnje desnice u Ukrajini je ozbiljan problem. Ne treba govoriti da su vlada ili predsednik takvi, ali uticaj krajnje desnice u ukrajinskom društvu uopšte nije mali.
Kakva budućnost očekuje Finsku u NATO? Da li će biti vojnih baza NATO na teritoriji države, uključujući i nuklearno oružje? Kako na to gledaju Finci i vlada?
Cociološka istraživanja govore da je ogroman broj Finaca protiv vojnih baza NATO i instaliranja nuklearnog oružja u Finskoj. Na žalost, u članstvu Finske u NATO nema nikakvih ograničenja, tj. takvo instaliranje je moguće, ali teško.
Da li će Finska učestvovati u planiranju nuklearne politike NATO – da hoće. Da li će Finska učestvovati u manevrima uključujući i one sa nosačima nuklearnog naoružanja? Da, učestvovaće. Pri tom će finski avioni, na primer F-35, moći da štite potencijalne nosače nuklearnog oružja, te koji će ulaziti u finske luke ili će leteti u vazdušnom prostoru drugih država članica NATO.
Ali, do direktnog instaliranja nuklearnih raketa na teritoriji Finske teško da će doći.
SANKCIJE ERDOGANU? Krivac Vladimir Putin i Rusija
Sada se vode pregovori o bilateralnoj vojnoj saradnji između SAD i Finske po kojoj će po svoj prilici biti odobreno američkoj vojsci da koristi finske vojne baze. Takav sporazum već imaju Norveška i SAD.
Pregovori se vode i sa Švedskom i Danskom koje takođe žele otvoriti svoje vojne baze za Sjedinjene Države.
Izvor: Fakti.org
