Ukrajina je napravila niz grešaka koje su usporile tempo kontraofanzive. Uprkos zajedničkoj obuci sa zapadnim saveznicima, Oružane snage Ukrajine delovale su na svoj način. Glavna greška Kijeva bio je nastavak borbe za Bahmut, što je omogućilo Rusiji da napravi moćne odbrambene linije na jugu.
Ovo je jedna od postavki na kojima sve češće insistiraju politički i vojni saveznici Kijeva, koji su do sada nedeljama anonimno plasirali (naročito u američkim medijima) kritike na račun taktike i strategije ukrajinske vojske zbog sporosti i neefikasnosti kontraofanzive. Sada ove postavke forsira i britanski „Ekonomist”.
List navodi da je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba uravnotežen i ljubazan diplomata i da je smiren i kad mu se postavljaju najškakljivija pitanja. Ali 31. avgusta mu je ponestalo strpljenja i rekao je da je kritikovanje sporog tempa kontraofanzive jednako „pljuvanju u lice” ukrajinskom vojniku koji svakog dana rizikuje svoj život. Iznerviran, rekao je novinarima da preporučuje svim kritičarima da ućute, dođu u Ukrajinu i pokušaju sami da oslobode jedan kvadratni centimetar.
PORUKA KOJA ĆE UTERATI STRAH U KOSTI KOLEKTIVNOM ZAPADU: Stvara se prsten tri svetska saveznika
Novinar je, doduše, zaboravio da napomene da je taj uzdržani Kuleba na zajedničkoj konferenciji za medije u Kijevu sa svojom nemačkom koleginicom Analenom Berbok, koja je izbegavala da kaže da li će Nemačka poslati Ukrajini krstareće rakete dugog dometa „taurus”, rekao: „Učinićete to svakako, samo je pitanje vremena i ja ne razumem zašto gubimo vreme”. To je bilo šokantno, koliko za ministarku bez autoriteta, toliko i za sveopštu javnost.
Ali nije poenta u tome da li je Kuleba uravnotežen u svojim izjavama ili ne, nego u tome da se sada neuspeh ukrajinske kontraofanzive u potpunosti prebacuje na stranu Kijeva. I to ne zbog toga što je nekome na Zapadu žao propasti i pogibije ukrajinskih vojnika, nego zbog toga da se odgovornost za neuspeh u proksi ratu u Ukrajini skine s NATO-a.
U nameri da se za neuspeh optuži samo ukrajinska strana navodi se da je sve dobro teklo do juna: američki i britanski štabovi prenosili su obaveštajne podatke, davali savete, vodili detaljne ratne planove, razrađivali različite scenarije za razvoj ofanzivnih akcija i pomagali u formiranju i obuci jedinica koje su dobile ogroman deo zapadne vojne opreme. Ali, kad je Ukrajina pogođena velikim, navodnim „curenjem” dokumenata američkih obaveštajnih službi u aprilu, odlučila je da krene svojim putem. Tada je, prema zapadnim izvorima, odložila početak ofanzive i prestala da deli planove sa svojim saveznicima. O ovoj tezi se može raspravljati, ali se sa sigurnošću može konstatovati samo jedno: Ukrajina je bila žrtva tog medijskog „curenja” i nikako nije uticala na njega. Možda je zato Kuleba izgubio živce.
Ukrajini sa Zapada zameraju što je nastavila borbe za Bahmut, grad koji je imao mali strateški značaj, ali je bio simbol otpora. Možda bi istu zamerku moglo da iznese rusko vojno rukovodstvo, jer je napade na Bahmut forsirao Jevgenij Prigožin trošeći enormne količine resursa. Setimo se samo svih ucena koje je iznosio kako bi sebi i „Vagneru” napravio spomenik uspešnosti.
Insistiranje na povratku Bahmuta, koje je ukrajinske snage dovelo do iscrpljivanja rezervi granata (nadoknađenih isporukama Južne Koreje Americi, a onda dalje Ukrajini) – dalo je ruskim snagama mogućnost da formiraju izuzetno utvrđene linije, nazvane „Surovikinovim linijama”. Američka komanda sugerisala je da se ukrajinske snage koncentrišu na jug, kako bi stigle do Azovskog mora, a Ukrajina je htela da „razvuče” ruske trupe na širi front, zadržavši najiskusnije jedinice u Bahmutu. Jedan izvor tvrdi da je politika (a politika je Volodimir Zelenski i izbori u Ukrajini koji se približavaju) igrala nepovoljnu ulogu u vojnoj strategiji jer su dobro povezane brigade širom grada dobile više municije nego što im je pripadalo po vojnim propisima.
U međuvremenu, Ukrajina je na, za Zapad važniji, južni pravac rasporedila manje iskusne jedinice s novim naoružanjem i opremom. Tako se dogodilo da su se brzo zaglavili u gustim minskim poljima, koja su pokrivali ruska artiljerija, dronovi i helikopteri. Saveznici Ukrajine konstatuju da bi sve bilo u redu da ukrajinski komandanti „koji nisu provereni u borbama” nisu napravili mnogo grešaka. Oni su, navodno, usmeravali svoje podređene u sopstvena minska polja i pokretali napade u pogrešno vreme. „Da su iskusnije ukrajinske brigade dobile novu opremu, malo je verovatno da bi napravile brojne greške koje su napravile novije jedinice”, naveli su vojni stručnjaci na američkoj obaveštajnoj platformi „Vor in roks”.
Deo krivice za pogrešne korake snose oni koji su planirali kontraofanzivu, konstatuju i u londonskom istraživačkom centru „Rojal junajted servis institut”, jer je ofanziva pripremljena na osnovu zastarelih parametara i procena, ne uzimajući u obzir pretnje koju predstavljaju novi uređaji za detekciju i dronovi. Oni su zaključili da su mnoge postavke koje su činile osnovu taktike stranih partnera, koji su pokušavali da obuče ukrajinske trupe, zasnovani na operativnim analizama iz prošlog veka, a da nije uzeta u obzir nova realnost, koja uključuju širok spektar tehnologija i oružje koje se sada koristi u Ukrajini. Na kraju se konstatuje da se ruska odbrana pokazala mnogo jačom i efikasnijom nego što su zapadni stratezi verovali.
Šta god da se desilo: da su se Rusi pokazali jačima ili Ukrajinci naročito nesposobnim – namera saveznika Kijeva je da utemelje narativ da nisu omanuli zapadno oružje, obuka u evropskim centrima koju su uglavnom izvodili američki instruktori ili taktike vojnih komandi u Vašingtonu i Londonu.
VRI U KIJEVU: Obračun kreće, Zelenski udario najjače do sada
Izvor: Politika.rs
