Sukob između Rusije i SAD u Ukrajini je posledica američke višedecenijske spoljnopolitičke strategije slamanja ruske nezavisnosti i smeštanja Rusije u okvire koje je za nju napravio Vašington, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".
Zapad je ovaj pravac delovanja prema Rusiji zauzeo ubrzo nakon raspada SSSR-a, još u vreme administracije presednika Bila Klintona.
Nema sumnje da će ovaj sukob trajati još dugo, čak i u slučaju da na američkim izborima u novembru pobedi Donald Tramp. Sa pobedom Trampa rat u Ukrajini će se, po svoj prilici, završiti, ali će nakon toga uslediti dugo razdoblje novog hladnog rata, za koji će ceh plaćati Evropa.
Drugim rečima, sa dolaskom Trampa, ništa bitno se neće promeniti. Za povratak u nekakvu normalu biće potrebne duboke promene unutar američkog centra donošenja ključnih odluka, ali za to su potrebne godine.
Rusija je sa svoje strane nedavno izjavila da je odmah spremna da započne tu saradnju, ali isključivo na ravnopravnim osnovama. S obzirom na to da tako nešto za SAD i EU za sada nije prihvatljivo i da neće biti još dugo, jasno je da, nakon stabilizacije ukrajinske krize, do koje će, pre ili kasnije, ipak doći, sledi "Hladni rat 2.0."
Putinova izborna pobeda je neupitna. Rusija je donela odluku da pokaže neophodno nacionalno jedinstvo i da se okupi oko svog vođstva. To je čitava istina o ruskim izborima.
Upravo tu je nastao problem za Zapad. Da li treba priznati ove izbore ili ne, proglašavajući ih farsom?
Prvi su pred rudo istrčali Nemci, saopštavajući da Nemačka neće priznati legitimitet ruskih izbora. Međutim, pragmatični Amerikanci su bili znatno oprezniji, pa su tako, istina vrlo oštro, kritikovali Putinovu izbornu pobedu, ali nisu izjavili da neće priznati izbore. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven je izjavio da je Putinova pobeda realnost.
Vašington dobro zna da će, kada jednom dođe do razgovora o rešenju ukrajinskog konflikta, na čelu Rusije i dalje biti Putin.
Nesnalaženje Zapada u ukrajinskom konfliktu
Najbolji primer nesnalaženja Zapada u ukrajinskom konfliktu iznela je italijanska "Republika", u tekstu od 19. marta, u kome se izveštava da je američki Stejt department blokirao predlog zajedničke izjave G7 "o ruskim izborima kao farsi" i da je takva formulacija za Vašington neprihvatljiva.
Zapad će morati da računa na Putina pre svega zbog ukrajinskog konflikta, ali opcije za Kijev postaju sve mračnije.
Od američke vojne pomoći Ukrajini neće biti ništa. Ako te pomoći i bude, ona će biti znatno manja od 60 miliradi dolara. Vašingtonu su ta sredstva preko potrebna za obuzdavanje Kine.
Glavni deo tereta ukrajinskog rata na svoja će pleća da preuzme Evropska unija. O tome se u Evropi nerado govori, jer EU ima već previše i ekonomskih i političkih problema.
Teško je poverovati i da je prošlonedeljno pokretanje napada na pogranični ruski grad Belgorod bila samostalna odluka Kijeva. Zapravo, ovde se radilo o obimnoj kopnenoj operaciji, sa oko 3.000 vojnika, uz korišćenje tenkova i oklopnih vozila.
Ove jedinice su za svega nekoliko dana pretrpele velike gubitke, a pokušaji proboja nisu uspeli. Cilj Kijeva je bio da sa rastereti već iscrpljena ukrajinska vojska. Glavni deo ovih snaga činili su pripadnici takozvane Ruske dobrovoljačke garde.
Ovom treba dodati i Makronove izjave i slanju francuskih snaga u Ukrajinu, koje su odbacile sve ključne zemlje NATO-a. Ipak, jasno je da Makronove izjave ne dolaze tek tako.
Zamenik predsednika ruske Dume Pjotr Tolstoj izjavio je da Rusiju "nije briga za Makrona". "Sve (francuske vojnike) ćemo pobiti, u to možete biti sigurni", dodao je. Na pitanje da li se Rusija boji francuskog nuklearnog oružja, Tolstoj je rekao da "Francuska ima samo 200 nuklearnih projektila."
Bilo kako bilo, Rusija je na ukrajinske napade na Belgorod odgovorila izuzetno oštro. Nakon više od mesec i po dana ponovo je izvršila snažni raketni napad na ciljeve u Kijevu i Harkovu.
Već idući dan usledili su masovni napadi i na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Prema ruskim izvorima, inostrani stručnjaci i vojni obavještajci koji su učestvovali u napadima na regiju Belgorod likvidirani su upravo u Harkovu.
Ali, tu još nije kraj ukrajinskim mukama.
KAKVO LUDILO NA UKRAJINSKIM ULICAMA: Prišao da ga pita nešto, pa ga spakovao i mobilisao (VIDEO)
Izvor: Rt.rs
