Najnovije

Stručnjak sa iskustvom u UN otkriva: Srbija ima potez protiv rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici

Srbija ima pravo i trebalo bi da traži da se o deklaraciji o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN glasa dvotrećinskom većinom, umesto prostom, kakva je namera predlagača i sponzora ove rezolucije – Nemačke, SAD, Velike Britanije i Francuske. Tada bi, uz akcije koje naša država sprovodi, usvajanje rezolucije bilo osuđeno na propast.

Ovako nekadašnji jugoslovenski ambasador pri UN Branko Branković vidi taktiku koju bi Srbija trebalo da primeni tokom lobiranja protiv usvajanja rezolucije o Srebrenici, koja bi na dnevnom redu Generalne skupštine UN trebalo da se nađe krajem aprila, a rasprava o njoj se očekuje, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio. 2. maja.

Podsećamo, Vučić je nakon sastanka sa političkim rukovodstvom Republike Srpske poručio da će se Srbija boriti protiv donošenja rezolucije o Srebrenici u UN do poslednjeg trenutka i za svaki glas, iako, kako je rekao, zna da su šanse za pozitivan ishod minimalne.

Srpski predsednik rekao je da je razgovarao sa predsednikom Generalne skupštine UN i najavio je da će na Ist river poslati specijalnog izaslanika, koji će tražiti da se razmotri kršenje svih procedura koja prate lobiranje za rezoluciju u Srebrenici.
Srbija ima šansu

Ipak, Branković je, čini se veći optimista i smatra da Srbija ima šanse da uveri najveći broj država članica UN da ovu rezoluciju ne bi trebalo usvojiti.

Ovaj iskusni diplomata sa skoro četrdesetogodišnjim iskustvom u radu na odnosima sa Svetskom organizacijom, objašnjava da postoji mogućnost da Srbija ili neka druga zemlja traži da se o rezoluciji izjasni dvotrećinska većina, bez obzira što promoteri rezolucije traže da se o njoj izjasni prosta većina prisutnih i glasalih članica.

O tom predlogu mora da se izjasni Generalna skupština, navodi Branković i tada bi bila potrebna dvotrećinska većina od broja prisutnih i glasalih, a ne dvotrećinska većina članica UN.

„Ubeđen sam da, kako se stvari kreću i zahvaljujući našim akcijama, veliki broj zemalja neće biti prisutno na glasanju. Očekujem da od 193 članice barem pedeset zemalja ne bude u sali kada bude glasanje, na šta svaka država ima pravo“, navodi on.

Usvajanje rezolucije dvotrećinskom većinom uobičajeno je kad god je na dnevnom redu Generalne skupštine neko važno pitanje, jer, dodaje naš sagovornik, radi se o političkoj težini rezolucije. Dvotrećinskom većinom izglasane su sve rezolucije o palestinskom pitanju tokom sedamdesetih i osamdesetih godina i zato su one imale veliku političku težinu.

Jedna stvar je ako je rezolucija izglasana protom većinom, na primer ako je za nju glasalo 26 od pedeset prisutnih članica, a druga ako je za nju glasalo 129 od 193 članice.

„Svaka rezolucija koja je usvojena, pa može da ih dođe deset, ako glasa šest, to je prošlo. Ali, onda se postavlja pitanje političke težine toga, jer to onda nigde neće da odjekne. Za ovakvu stvar, kada je genocid u pitanju, ako od 193 članice nemate barem 150 da glasa „za“, a ubeđen sam da od toga nema ništa, to je onda „pričam ti priču““, kaže Branković.

Uloga specijalnog izaslanika

Specijalni izaslanici, a Srbija je najavila da će poslati svog u NJujork, uobičajeni su u diplomatiji kada se radi o odnosima između država, međutim, u slučaju odnosa sa UN i nisu toliko uobičajeni, objašnjava Branković.
„Specijalni emisar u ovom trenutku može da bude politički potez po kome želimo da damo određeni značaj ovome o čemu se govori, pa pretpostavljam da je to ideja“, smatra on.

Specijalni predstavnik Srbije zatražiće da razgovara sa predsednikom Generalne skupštine, a može da zatraži da sastanku prisustvuje i Generalni sekretar UN, dodaje Branković.

„Ja da sam izaslanik, uradio bih to, jer to je prilika da se predsedniku Generalne skupštine i Generalnom sekretaru jasno stave do znanja svi mogući podaci o tome zašto i kako u Srebrenici nije bilo genocida, nego je bilo zločina na obe strane i da se za te zločine, pod firmom genocida samo Srbi žigošu, a da celom drugom delu, pod vođstvom Nasera Orića, oprašta sve što su uradili, svi ratni zločini“, navodi naš sagovornik.

Branković, kako kaže, pretpostavlja da specijalni izaslanik neće razgovarati samo sa najvišim činovnicima UN, već će razgovarati i sa predstavnicima svih članica Saveta bezbednosti, kako bi i njima objasnio srpski stav. Uz to, važno je i da srpski ambasadori u svim državama na temu rezolucije o Srebrenici razgovaraju i objasne stav Srbije na najvišem mogućem nivou.

Kad ne može da porazi Rusiju…

Za Brankovića, odgovor na pitanje zbog čega zapadne sile baš u ovom trenutku guraju rezoluciju o Srebrenici je jednostavan. Zapadu u Ukrajini ništa ne ide na ruku – ništa što su preduzimali protiv Rusije nije uspelo, a evropske zemlje uvučene su u duboku krizu.

„Istovremeno, i vlade u tim zemljama izgubile su kredibilitet kod građana i, po svoj prilici predstoje im nemiri. Pošto su tu gde su i ne znaju kako da se održe na vlasti, političke elite pokušavaju da barem negde nešto urade, ne bi li uspeli da poraz u Ukrajini neutrališu, zamaskiraju ili izvuku poene ne bi li ostali na vlasti“, smatra Branković.

U toj funkciji je pokretanje pitanja o Srebrenici, zaključuje Branković.

PUTIN ĆE KRENUTI NA KIJEV? Boris DŽonson preklinje Amerikance da se urazume

Izvor: Sputnik.rs

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA