- Ali u blizini je još jedna veoma atraktivna meta: Zapadni Balkan. Turbulentni deo teritorije na jugoistoku Evrope obuhvata četiri članice Severnoatlantskog saveza: Hrvatsku, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Ali Kremlj je zainteresovan za druge: Srbiju, ‘tzv. Kosovo’ i etnički podeljen narod Bosne i Hercegovine. Kako bi Putin mogao da pokuša da proširi ruski uticaj i potkopa Severnoatlantski savez i angažman Evropske unije u ovom važnom delu Evrope? - pita se Stavridis.
Kao neko ko „dobro poznaje ovaj teren iz svojih dana u NATO-u i kao američki vojni komandant u Evropi“, Stavridis navodi da će Putin iskoristiti „krvavi raspad“ Jugoslavije i „nedovršenu istoriju“ regiona kako bi vratio NATO na „nemirni Balkan“, i tako odvukao njihovu pažnju sa podrške Ukrajini.
- Na tzv. Kosovu, nekadašnjem regionu Srbije, koji ni Srbi ni Rusi ne priznaju kao nezavisnu državu, još uvek ima nekoliko hiljada NATO mirovnjaka. Prošle godine, srpska vojska je prešla u stanje visoke pripravnosti nakon što su srpski demonstranti na tzv. Kosovu povredili skoro 100 vojnika NATO-a; ovo je primoralo Alijansu da pošalje nekoliko stotina dodatnih mirovnih snaga. Putin jasno ohrabruje Srbiju da izvrši pritisak na vladu tzv. Kosova koju podržava NATO - objašnjava Stavridis.
Prema njegovim rečima, ruski lider takođe radi na „destabilizaciji klimave vlade Bosne i Hercegovine, koja je podeljena na tročlano predsedništvo sa po jednim predstavnikom svake od tri glavne etno-religijske izborne jedinice“.
Najiskusniji politički akter je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je blisko povezan sa Moskvom. Stavridis navodi da mu je Dodik „još pre deceniju govorio o potrebi otcepljenja Republike Srpske, čime bi se zemlja efektivno uništila“.
- NJen glavni deo bi se onda ujedinio sa samom Srbijom, stvarajući veliku srpsku državu, što bi Putin sa zadovoljstvom podržao - navodi bivši vrhovni komandant NATO.
Kako to sprečiti, pita se Stavridis. Tako što bi se povećao broj NATO vojnika na tzv. „Kosovu“ i što bi se zemlje NATO-a na Balkanu i u blizini (npr. Grčka i Italija) fokusirale na taj region, dok bi istočnoevropske i nordijske članice prednjačile u naporima u Ukrajini.
Velike zemlje na zapadu – Francuska, Nemačka, Velika Britanija i SAD – imaju dovoljno resursa da budu uključene u oba.
Konačno, postoje ekonomski podsticaji koji mogu da se suprotstave ruskom angažovanju, navodi on.
Srbija „očajnički želi članstvo u EU“, kao i Bosna i Hercegovina. NJihovi lideri žele da budu u mogućnosti da se angažuju sa Zapadom i izbegnu sankcije. Srpski ambasador u SAD nedavno je napisao pismo u kojem tvrdi da Srbija želi samo mir.
- Srbi mogu da pokažu da su iskreni odbacujući Putinove manipulacije i dozvoljavajući Zapadu da ostane fokusiran na svoj najveći izazov: ruski nemoralni rat u Ukrajini - zaključuje Stavridis.
Pomoćnik Ramzana Kadirova: Ukrajinski zarobljenici traže rusko državljanstvo (VIDEO)
Izvor: Informer.rs
