Najnovije

IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA: Srbija kao posrednik između Moskve i Kijeva!?

Srbija je po svom položaju nezavisna, vojno neutralna i trudi se da ima dobre odnose sa svim velikim silama. Kao takva, ona bi u jednom trenutku mogla da bude teren za približavanje stavova i pregovore o miru na istoku Evrope.
Beograd

Beograd

Ovako ideju da bi Srbija mogla da bude posrednik u rusko-ukrajinskom sukobu komentariše nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.

O Srbiji kao posredniku u pregovorima između Rusije i Ukrajine, koji bi praktično predstavljali i razgovore o svetskom miru, jer je na kijevskoj strani i NATO, govori se više od deset godina.

Jedan od prvih koji je još 2014. godine u javnost plasirao ideju o Srbiji kao posredniku u rusko-ukrajinskom konfliktu bio je italijanski diplomata Lamberto Zanijer, nekadašnji generalni sekretar OEBS (pre tog angažmana bio je šef UNMIK-a).

„Srbija je u dobroj poziciji da odigra ulogu poštenog posrednika u ovim teškim uslovima razdora između Istoka i Zapada“, rekao je Zanijer tada, kada je Srbija trebalo da preuzme predsedavanje OEBS-om.

Sličan stav izneo je i bivši češki predsednik Miloš Zeman pre godinu dana – on je Srbiju uvrstio među nekoliko država koje bi mogle da budu posrednici, pored Mađarske, Kine, Turske, Izraela i Austrije.

Zašto je Srbija idealno mesto za pregovore

Jovanović se slaže da je Srbija jedna od zemalja koja bi mogla da bude domaćin mirovnih pregovora i to, kako kaže, bolje nego Turska (koja je bila domaćin rusko-ukrajinskih pregovora početkom ruske Specijalne vojne operacije. Tada je, podsećamo, načelan dogovor bio postignut, ali ga je „poništio“ bivši britanski premijer Boris DŽonson) – Turska je ipak članica NATO-a koji pomaže Ukrajinu.

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ima odlične odnose sa zvaničnom Moskvom, a zvanično je i na putu evropskih integracija i pokušava da uspostavi bolje odnose sa SAD. Nedavno je u Beogradu bio i predsednik Kine Si Đinping, koji je na evropskoj turneji još samo posetio Francusku i Mađarsku.

Sa druge strane, poseta Jelene Zelenski i ukrajinskog šefa diplomatije Dmitrija Kulebe govori da bi Srbija kao posrednik mogla da bude prihvatljiva i za zvanični Kijev, koji je do sada preferirao zapadne zemlje.

„Na kraju krajeva, i Ukrajina je slovenska zemlja. Dva najveća slovenska naroda su, sada nažalost u ratnom sukobu, što je samo po sebi tragedija. Ali, neko zbog toga trlja ruke i odgovara mu da se sukob produži u nedogled. Međutim, Ukrajini je vreme da počne da razmišlja da li je u njenom interesu da se rat nastavi i šta bi ona imala od njega, sem dovođenja u opasnost sopstvene budućnosti“, ocenjuje Jovanović.

Srbija je možda prihvatljiva za Rusiju i Ukrajinu, ali pitanje je koliko je prihvatljiva za Zapad, koji je do sada preferirao neke druge terene za pregovore. Ipak, poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu i način na koji je došlo do približavanja Kine i Srbije, na Zapadu se takođe mora uzeti u obzir kada se Beograd razmatra kao mesto rusko-ukrajinskih pregovora.

„Kina ima vrlo tesne odnose sa Rusijom, da ne kažem savezničke, a ima i političke i diplomatske odnose sa Ukrajinom. Tako da i to daje težinu Srbiji kao mogućem kandidatu za pružanje gostoprimstva razgovorima dveju strana i moguće onim drugima koji posredno imaju interesa za taj sukob“, smatra Jovanović.

Da li će biti posrednik ne zavisi od Srbije

Ipak, da li će Srbija biti posrednik u ukrajinskoj krizi, kako naš sagovornik kaže, ne zavisi od nas, već od strana učesnica, ko je i koliko zainteresovan za produžetak rata.

„Kao što vidimo, jedna strana otvoreno kaže da hoće da porazi drugu stranu. A to je drugo ime za produžetak rata i čak, možda, za njegovo produbljivanje, da ne kažem proširivanje. Tako da sa te strane ne postoji dovoljna zrelost uviđanja da bi dalji rat mogao škoditi svima i da je vreme da se on obustavi i zaustavi mirovnim sporazumom koji bi podjednako uvažavao interese bezbednosti kao i ekonomije svih zemalja“, kaže Jovanović.

Ovakav scenario je idealan, ali nisu svi na isti način prišli rusko-ukrajinskom konfliktu – neki imaju i dugoročne ciljeve, deklarisane ili nedeklarisane, ali vidljive, dodaje on.

„Bojim se da još nije zreo trenutak da se traži teren za otpočinjanje pravih pregovora o prestanku rata i o miru. Ali, bez obzira na to, Srbija ostaje jedna od najidealnijih za te svrhe jer ima prednost nad Švajcarskom, ostale neutralne zemlje su se poprilično svrstale “, konstatuje Jovanović.

Uloga Srbije u budućnosti: mesto na kome se o svemu može razgovarati

Reditelj LJubiša Ristić napominje da se radi i o civlizacijskoj misiji Srbije.

„Nije to pitanje ugleda, to je pitanje svetskoistorijske pozicije Srbije koja, pošto su je pretvarali u pariju, a svetska zajednica ju je pritiskala i maltretirala, sada želi da bude mesto koje se uvažava i na kome se može o svemu razgovarati, gde ljudi mogu da se susreću. Mislim da je to prava uloga Srbije u budućnosti“, smatra on.

Srbija je, prema njegovim rečima, najpogodnija država za ulogu posrednika u rusko-ukrajinskom konfliktu, s obzirom da se trudi da održava dobre odnose sa svima.

Posredničkom ulogom, smatra Ristić, Srbija bi se približila konceptu aktivne koegzistencije.

„To što smo vojno neutralni ne isključuje mogućnost da aktivno delujemo u pravcu uspostavljanja dobrih odnosa među državama, mira i koegzistencije, života koji toleriše druge političke sisteme, uvažava interese drugih i tako dalje. To je ono što je bila politika Jugoslavije, koja sada ima mnogo veću nužnost, veću nego u vreme Hladnog rata, jer sada su počeli vrući ratovi“, zaključuje on.

Pročitajte OVDE šta je Zelenski rekao o borbama za Časov Jar

Izvor: Sputnjik

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA