Postoji mišljenje da spoljna politika Rijada ima "viševektorsku prirodu" i da pokušava da u isto vreme zadrži normalne odnose sa SAD.
Ipak, nedavni događaji pokazuju da je prioritet lidera Saudijske Arabije, prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, regionalna politika u kontekstu islamskog sveta.
U prvoj polovini maja 2024. godine, ambasador Saudijske Arabije u Bagdadu Abdul Aziz El Šamari posetio je glavno šiitsko svetilište u gradu Karbali. U pratnji ambasadora bio je i guverner Karbale, kao i drugi zvaničnici, koji su govorili o "ekonomskoj i političkoj integraciji u svim oblastima."
Nijedan saudijski diplomata do sada nije posetio šiitske svetinje. U Karbali se nalazi grobnica Huseina ibn Alija, unuka proroka Muhameda i trećeg imama šiitskog islama. Saudijska Arabija pripada sunitskoj grani, i to u vehabijskoj interpretaciji, iako u istočnom delu zemlje postoji i značajna šiitska manjina.
Inače, početkom 19. veka, pod prvom saudijskom državom, poznatom kao Emirat Dirija, ovo svetilište su opljačkali sledbenici vehabijskog ogranka sunitskog islama.
Na hiljade civila je ubijeno tokom ovog napada. Važno je napomenuti da vehabijski islam odbacuje svetilišta i druga mesta hodočašća, koja, prema vehabijama, spadaju u kategoriju "bida", odnosno nepoželjne inovacije.
Saudijska Arabija se od nedavno zvanično odriče vehabijskog nasleđa i priznaje šiite, čemu se Rijad ranije protivio.
Radikalni elementi u Saudijskoj Arabiji, koji nastavljaju da slede vehabijsko učenje, biće prinuđeni da se povinuju zvaničnoj liniji ili izloženi represiji.
Arapski izvori ovu inicijativu pripisuju prestolonasledniku Muhamedu Salmanu, koji vodi politiku unapređenja odnosa sa susedima. NJegov cilj je poboljšanje kontakata sa šiitskim svetom, što ima ozbiljne geopolitičke posledice.
Zašto je Irak važan za Saudijsku Arabiju
Irak je važan za Saudijsku Arabiju iz nekoliko razloga. Najpre, Rijad želi da ima suseda sa značajnim nivoom bezbednosti. Drugi razlog je želja Rijada da ostvari logističku rutu kroz Irak i Tursku, koja je poznata kao "Suvi kanal" ili "Put razvoja".
Ovo je vitalni ekonomski projekat i za Irak, gde vlasti "pozivaju sve da doprinesu uspehu ovog projekta, koji predstavlja vezu između Istoka i Zapada."
Saudijska Arabija je još 2023. godine izrazila spremnost da investira u Irak, a nekoliko godina ranije ta zemlja je Iraku obezbedila kredit u iznosu od 500 miliona dolara. NJihovo učešće u projektu Suvog kanala predstavlja dobru priliku za Saudijsku Arabiju.
Istorijski odnosi između dve zemlje su se pogoršali zbog pokušaja Iraka da preuzme Kuvajt 1990. godine. Saudijska Arabija je podržala Irak u Iransko-iračkom ratu.
Posle svrgavanja iračkog lidera Sadama Huseina 2003, SAD nisu odobravale povezivanje sunita i šiita, koje je podržavao Iran.
Premijer Iraka od 2006. do 2014. bio je šiit. Sada možemo da govorimo o prvim plodovima otopljavanja u odnosima šiita i sunita. Značajno je da su sektaški sukobi u Iraku nedavno počeli da jenjavaju.
Godine 2023, uz posredovanje Kine, Iran i Saudijska Arabija su obnovili diplomatske odnose. Izmeću Rijada i Teherana je 2021. i 2022. godine je održano nekoliko rundi konstruktivnih sastanaka.
Saudijska Arabija ima dobre odnose i sa Rusijom i Kinom. Za sada je malo verovatno da će Rijad otvoreno izazvati Vašington, ali to je potpuno nepotrebno.
Kako zaključuje Savin, ukoliko ne bude mešanja spolja, ili državnog udara iniciranog iz Vašingtona, Saudijska Arabija, koja je članica BRIKS-a, mogla bi da pređe na aktivno delovanje u klubu multipolarnosti.
Izvor: RT
