On je kazao da je bivša vlast prodala zemlju za američku ambasadu na kojoj se nalazio Maršalat, takođe pogođen u NATO agresiji 1999. godine, a koja je veće površine nego parcela na kojoj se nalazi Generalštab.

"Za razliku od njih, koji su prodali Maršalat i komandu Garde, mi ovo ne prodajemo. Mi dajemo u zakup na 99 godina, u dugoročni zakup dajemo. Pri tome, mi imamo prava na korišćenje tog prostora, zemljišta, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi 22,5 odsto u narednih 99 godina", rekao je Vučić za TV Pink.

Dodao je da u tom projektu Srbija daje zemljište, a američki partner investiciju od najmanje 650 miliona evra.

„Ogromna investicija za našu zemlju. Fantastičan prostor u kojem će naši ljudi da uživaju. A je li uživate u Maršalatu možda? A u ovome će svi moći da uživaju. I svi stranci, i svi naši ljudi. Naš narod će moći da uživa. Kada pogledate to što će da bude, to će da podigne vrednost svemu u Beogradu. To će da privuče dodatno turiste. Tih 650 miliona evra koje u to ulože, uz njihov know-how, to će odmah da vredi preko milijarde. Što znači da mi odmah u novcu, za nešto što nismo prodali, imamo preko 220 miliona dolara", rekao je Vučić.

On je uporedio i veličine zemljišta na kome se nalazio Maršalat sa onim na kome se nalazi Generalštab, navodeći da je bivša vlast prodala 4,2 hektara, dok su parcele na kome se nalazi Generalštab veličine 2,9 hektara.

Naveo je i da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom kada su odlučili da prodaju Maršalat i komandu garde.

"Tada donose odluku da je ovo kulturno dobro, da bi zamazali oči narodu, da bi rekli 'evo, čuvaćemo ovu ruševinu, kad već ovo ovamo najlepše na 4,2 hektara dajemo", rekao je Vučić.

On je naveo da se uvek rukovodio srpskim interesima.

"Znate li šta nama znači da imamo Tramp Tauer? Znate li šta to znači za imidž Beograda?", upitao je Vučić.

Dodao je da na mestu na kome je bio Maršalat, a sada se nalazi ambasada SAD, nema nikakvih obeležja da je bio gađan američkim bombama 1999. dok se, kako kaže, za projekat na mestu Generalštaba dogovara da tu bude napravljen prvi muzej žrtava agresije.

On se osvrnuo i na današnji protest protiv rušenja Generalštaba i naveo da je na njemu ukupno bilo nešto više od 2.000 učesnika.

SANU upozorava i protestuje protiv ukidanja statusa kulturnog dobra

Skupštinska odluka od 7. novembra 2025. godine, kojom se ukida status kulturnog dobra zgradi Generalštaba u Beogradu, delu arhitekte Nikole Dobrovića, jednom od najvrednijih i najprepoznatljivijih ostvarenja moderne arhitekture u Srbiji, predstavlja ozbiljan udar na profesionalne i kulturne vrednosti našeg društva, piše u saopštenju SANU, koje prenosimo u celosti.

- U cilju očuvanja javnog interesa, profesionalnih standarda i moralnog dostojanstva struke, izražavamo odlučno neslaganje s ovakvim odnosom prema arhitektonskom nasleđu. Odluka ovog tipa može imati trajne i nepopravljive posledice po kulturni identitet Beograda i savremene arhitekture Srbije. Takav pristup potkopava poverenje u sistem zaštite kulturnih dobara i dovodi u pitanje odgovornost donosilaca javnih odluka. Ovo nije samo arhitektonsko, prostorno i kulturološko pitanje - ovom odlukom otvara se i pitanje identiteta, istorijskog nasleđa, samopoštovanja, vojničke i nacionalne tradicije, a konačno i sećanja na vandalski akt NATO agresije i poniženje prostora koji predstavlja jedno od naših najosetljivijih mesta kolektivnog pamćenja.

Podsećamo da je reč o prostoru posebne memorije, koji zaslužuje najpromišljeniji i najodgovorniji pristup. Suprotstavljamo se banalizaciji, umanjivanju i pogrešnoj interpretaciji uloge arhitekte Nikole Dobrovića u arhitekturi i urbanizmu druge polovine 20. veka. Pokušaji da se njegova uloga i ličnost marginalizuju predstavljaju pokušaj relativizacije nespornih vrednosti njegovog dela, kako bi se naknadno opravdao čin rušenja ovog izuzetnog arhitektonskog kompleksa. Arhitekta Nikola Dobrović bio je ugledni član SANU i počasni član RIBA (Kraljevski institut britanskih arhitekata), istaknuti profesor Arhitektonskog fakulteta i nesporni autoritet u oblasti arhitekture, urbanizma, teorijskog i pedagoškog rada. Nažalost, ista sudbina čeka i kompleks zgrada kasarne 7. puka arhitekte Dragutina Đorđevića, člana Srpske kraljevske akademije, koji je proglašen nepokretnim kulturnim dobrom – spomenikom kulture. Konačno, apelujemo na Narodnu skupštinu Republike Srbije da preispita i povuče ovu odluku, kojom se zanemaruju profesionalni stavovi arhitekata, umetnika i institucija koje brinu o nacionalnoj tradiciji, a istovremeno narušavaju principi i važeći propisi o zaštiti kulturnog nasleđa. Odeljenje umetnosti SANU ostaje spremno da, u saradnji sa arhitektonskom zajednicom i donosiocima odluka, aktivno doprinese pronalaženju rešenja koje će poštovati kulturne vrednosti, javni interes i dostojanstvo prostora našeg grada - navodi se u saopštenju SANU.

Saopštenje za javnost potpisali su istaknuti članovi Odeljenja umetnosti SANU: arhitekte Milan Marić, Branislav Mitrović i Dejan Miljković, vajar Mrđan Bajić, slikari Dušan Otašević i Milica Stevanović, kompozitori Ivan Jevtić i Aleksandra Vrebalov, muzikolog Jelena Jovanović, scenograf Miodrag Tabački i reditelji Vida Ognjenović i Želimir Žilnik, piše Radar.

Izvor: Direktno / Radar / Sputnjik / Pravda.rs