Ove ocene navedene su u aneksu zaključaka o politici proširenja EU, koji bi trebalo da budu usvojeni na sastanku evropskih lidera 18. i 19. decembra u Briselu.

U dokumentu se konstatuje i rast tenzija i duboka polarizacija u srpskom društvu, zbog čega se vlasti u Beogradu pozivaju da zaštite osnovna prava, smanje političke podele i obezbede uslove za inkluzivan dijalog, uključujući i civilno društvo.

Pomenuti dokument se može tumačiti kao razlog odluke Vučića da ne ode u Brisel. 

„Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije“, rekao je on za RTS.

A šta piše u dokumentu?

Reforme stale, dela ne prate reči

Savet EU navodi da evropske integracije ostaju deklarativni strateški cilj Srbije, ali očekuje da se to opredeljenje jasnije vidi u konkretnim političkim potezima.

Kako se ističe, to podrazumeva snažnu političku volju, dosledno sprovođenje reformi i jasnu, objektivnu i nedvosmislenu komunikaciju o Evropskoj uniji.

Iako se konstatuje da je tokom prethodne godine došlo do značajnog usporavanja reformi, Savet beleži da je u poslednje vreme zabeležen određeni, ali ograničen pozitivan pomak.

Podseća se da je Srbija otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena, kao i da je Evropska komisija procenila da je zemlja tehnički spremna za otvaranje klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.

Međutim, Savet naglašava da će se pitanju otvaranja tog klastera vratiti tek nakon „značajnog daljeg napretka“ u vladavini prava i dijalogu sa Kosovom, koji će, kako se navodi, i dalje određivati ukupni tempo pregovora.

Protesti, policija i bezbednost novinara

Osvrćući se na masovne proteste nakon tragedije u Novom Sadu, Savet EU ukazuje na potrebu jačanja slobode okupljanja, zaštite novinara i sprovođenja nezavisne i temeljne istrage navoda o nasilju i prekomernoj upotrebi sile.

Posebno se naglašava da Srbija mora da smanji tenzije i prevaziđe duboku društvenu polarizaciju kroz inkluzivan politički dijalog.

Mediji i REM: zakoni usvojeni, problemi ostaju

Iako pozdravlja usvajanje amandmana na medijske zakone, Savet sa žaljenjem konstatuje da je došlo do nazadovanja u slobodi izražavanja i ističe da je ključni problem njihova primena u praksi.

Beograd se poziva da bez odlaganja završi imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije na transparentan i inkluzivan način, kako bi REM mogao da funkcioniše efikasno.

U dokumentu se naglašava i potreba borbe protiv dezinformacija, uključujući i suzbijanje anti-EU narativa u medijima i javnoj komunikaciji.

Pravosuđe bez napretka, korupcija i dalje problem

Savet EU ocenjuje da Srbija nije ostvarila nikakav napredak u reformi pravosuđa, dok je napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ocenjen kao ograničen.

Zemlja se poziva da ubrza reforme i ostvari konkretne rezultate, naročito u ispunjavanju prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.

Izbori, vize i državljanstva

Pozdravlja se usvajanje izmena zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uz naglasak da je njihova primena od presudne važnosti, posebno u pogledu revizije biračkog spiska i sprovođenja preporuka ODIHR-a.

Savet je izrazio zabrinutost i zbog davanja srpskog državljanstva ruskim državljanima po ubrzanoj proceduri, ocenjujući to kao potencijalni bezbednosni rizik za EU, uz poziv Srbiji da se uskladi sa viznom politikom Unije.

Kosovo i Metohija

U zaključcima se ponavlja puna podrška dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, uz ocenu da napredak Srbije ka članstvu direktno zavisi od sprovođenja Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i njegovog aneksa.

Od Srbije se očekuje da započne ispunjavanje obaveza, uključujući priznavanje kosovskih dokumenata i simbola, kao i da se uzdrži od protivljenja članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama.

Savet je ponovo oštro osudio nasilje nad građanima, Kforom i medijima na severu Kosova tokom 2023. godine i pozvao obe strane da se uzdrže od provokacija i zapaljive retorike.

Spoljna politika i Rusija

Iako beleži postepeno povećanje usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Savet naglašava da se od Beograda očekuje potpuno usklađivanje, posebno kada je reč o restriktivnim merama prema Rusiji i Belorusiji.

Pozdravljena je pomoć Srbije Ukrajini i učešće u misijama EU, uz poziv da se dodatno pojača saradnja u sprečavanju zaobilaženja sankcija.

Izvor: Nova