Mićić ističe da će većina poslova kakve danas poznajemo nestati ili biti radikalno transformisana. LJudi će ući u „eru smisla“, gde rad više neće biti egzistencijalna nužda. Ključ je u promeni ekonomskog sistema koji mora omogućiti građanima prihod čak i bez tradicionalnog zaposlenja. Kao potencijalno rešenje vidi negativni porez na prihod.
On ukazuje da najveća prepreka nije tehnologija – već ljudska priroda. Kratkoročno razmišljanje, strah od promena, negativni bias, populizam i dezinformacije koče društva u donošenju ispravnih odluka. Ipak, primeri Estonije, Singapura i Norveške pokazuju da se napredak može postići uz strategiju, dugoročno planiranje i jasno liderstvo.
Mićić smatra da će veštačka inteligencija u narednim godinama radikalno ubrzati medicinu, energiju, obrazovanje i nauku. Istovremeno upozorava pred pretnjama tehnofeudalizma i zloupotrebe algoritama, ali ostaje uveren da će pozitivne primene nadmašiti negativne. Budućnost je, kaže, u rukama onih koji umeju da misle dugoročno. „Na nama je da biramo između straha i radosti prema budućnosti. Samo jedna od te dve emocije vodi napred.“
