Aktuelna društveno-politička kriza u Srbiji posle pet meseci dovela nas je do pat pozicije. Vladajući režim je praktično pao, ali još uvek drži vlast. Studentska pobuna koja je naišla na većinsku podršku građana Srbije dovela je do gubitka legitimiteta kod sadašnjeg režima da i dalje predvodi izvršnu vlast, ali ga nije slomila. Vladajući režim je izgubio demokratsku i moralnu dimenziju vlasti, ali ne i poluge moći: službe bezbednosti, finansije, medije, inostranu podršku... Mnoge sfere društva su ustale protiv aktuelne vlasti: od Univerziteta i šire prosvete, preko advokata i drugih delova pravosuđa, do poljoprivrednika, ali su javna preduzeća i državna uprava još uvek pod kontrolom vladajućeg režima. Situacija je takva da niti vlast može da uguši studensku pobunu, jer su studenti očito spremni na nastavak borbe i da izgube akademsku godinu, niti – sa druge strane – studenti uspevaju da zadaju završni udarac nedemokratskom i korumpiranom režimu. Zato sve nas svakoga dana na društvenim mrežama, slobodnim medijima i na ulici čeka samo jedno pitanje: šta da se radi, koliko će sve ovo još trajati i kako do konačne smene sadašnje vlasti?
Novo rukovodstvo Srpskog pokreta Dveri od samog početka podržalo je studentske proteste i novi predsednik Dveri Ivan Kostić, zajedno sa najbližim saradnicima, lično je prisustvovao većini najvažnijih demonstracija u poslednjih pet meseci. Upravo je on još 17. decembra prošle godine izašao u javnost sa idejom prelazne ekspertske Vlade kao pravom rešenju za izlazak iz sveukupne društveno-političke krize. Danas je to opšteprihvaćen stav ogromne većine opoziciono orijentisanih građana u Srbiji. Međutim, opoziciona javnost trenutno se bavi drugostepenom temom ko treba da čini jednu takvu prelaznu Vladu i da li na tom poslu studentski pokret treba da sarađuje sa opozicionim NVO i stranačkim organizacijama? To je svakako aktuelna i značajna tema, ali tek druga po prioritetima. Ona je drugi korak koga neće biti ako se pre toga ne napravi prvi, a to je završni pritisak na aktuelnu vlast da prihvati ideju prelazne Vlade u kojoj neće biti ni predstavnici vlasti ni predstavnici opozicije već nestranački stručnjaci koji bi dobili zadatak da ispune studentske zahteve i pripreme poštene izbore, uz garanciju da se neće kandidovati na sledećim izborima.
Ne vidim drugo rešenje za uspešan završni pritisak na vlast sem da to bude generalna blokada svih ključnih tačaka za funkcionisanje države: od autoputeva, preko železnice do aerodroma: od graničnih prelaza, preko glavnih saobraćajnih čvorišta u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Preljini, Batočini, Pojatama, Nišu, Leskovcu, Vranju..., do ključnih državnih institucija: Predsedništva, Vlade, MUP-a, Ustavnog suda... Dobar početak jednog ovakvog završnog pritiska u formi generalne blokade je blokada RTS-a, kao ključne medijske poluge za opstanak režimskih laži u kojima živimo već 13 godina. Ali, i ta blokada, kao i sledeća potencijalno generalna na nivou čitave Srbije, može da uspe samo ako se svi koji smo za konačnu smenu aktuelne vlasti uključimo i ako smo spremni da istrajemo više dana ili nedeljama, da budemo stalno ili na smenu na ulicama sve dok ne izdejstvujemo pristanak režima na prelaznu Vladu.
Znam mnogo njih koji će odmah reći, kao što su nam to isto govorili u prethodnih 13 godina kada god su Dveri pokretale takve akcije, da je to nemoguće, da za to nema snage, da će to vlast silom razbiti... Jedini koji imaju autoritet u pobunjenom narodu da pozovu na generalnu blokadu Srbije nisu opozicioni političari već studentski plenumi. Oni su pokrenuli najveće proteste protiv ove vlasti, kao i čitavu jednu prosvetiteljsku misiju za moralni i politički preporod naše nacije i države. Oni su ozbiljno uzdrmali vladajući režim i doveli ga na ivicu pada. Smatram da je generalna blokada ono što bi slomilo ovu vlast, ali samo pod uslovom da je studentski pokret pokrene a mi svi se uključimo spremni na višednevno blokiranje ključnih tačaka u Srbiji, bez odustajanja i povlačenja - do pobede.
Ako za to nismo spremni - onda ostaju samo izbori. Ne vidim da postoji treći način da smenimo vlast, a bez njihove smene – to se svi slažemo - nikada neće biti ispunjeni studentski zahtevi. Oni sami neće otići, na njih ne utiču moralni razlozi, masovnost protesta, ogrezlost u korupciju, mladost i budućnost Srbije koja je protiv njih... Studentski pokret može nastaviti svoju prosvetiteljsku misiju žrtvujući celu ovu akademsku godinu, pa možda dovodeći u pitanje i sledeću, ali to ni najmanje neće izazvati sažaljenje režima. I biće priređeno još mnogo veličastvenih protestnih događaja, ali oni neće dovesti do pada vlasti, kao što nisu ni za ovih pet meseci. Sa svim tim što studentski pokret svakodnevno radi svakako treba nastaviti jer su oni jedini društveno-politički faktor protiv koga vlast ništa ne može, imaju simpatije većine u narodu i postepeno krnje biračko telo vlasti. Ali u tom slučaju sve što se radi treba da bude stavljeno u funkciju drugog načina da se smeni ova vlast, a to je da se pobedi na izborima.
I na ovom mestu opet čujem mnogobrojne glasove koji se sa pravom pitaju: kakvim izborima u Vučićevom vremenu vlasti? Ako nema prelazne Vlade koja bi omogućila slobodne izbore, na takvim izborima nema smisla učestvovati jer su oni unapred pokradeni – svi znamo tu argumentaciju. Međutim, rekli ste da niste spremni na višednevnu generalnu blokadu čitave Srbije i da nemate treće rešenje kako do smene aktuelne vlasti, dakle, ostaje nam da idemo na izbore i pobedimo Vučića čak i u neravnopravnim uslovima. Kako je to moguće?
I tu je novo rukovodstvo Dveri ponudilo odgovor kroz autorski tekst potpredsednika Dveri Zorana Pavlovića od 20. marta ove godine u kome je istaknuta potreba za političkom artikulacijom protesta nakon 15. marta jer su građani prelomili na stranu protiv vlasti. Prof. Pavlović je tu najpre predložio zajednički pritisak studenata, opozicije i građana da se dođe do prelazne Vlade koja bi omogućila slobodne izbore, a onda i zajednički dogovor o izlasku na izbore. Taj dogovor bi svakako morao da sadrži uključenje studentskog pokreta u obuku za članove biračkih odbora kao jedini način da se spreči izborna krađa od strane vlasti, a mogao bi da donese i njihovo uključenje u kompletne izbore odnosno formiranje studentske izborne liste iza koje bi stala kompletna opozicija i svi opoziciono orijentisani građani, što bi dovelo do izborne pobede i formiranja prelazne Vlade zaobilaznim putem. To je svakako bolja opcija od druge dve isto tako moguće: da studentski pokret podrži jednu listu opozicije ili da se napravi mešovita izborna lista studenata i opozicije. I to su opcije o kojima je pisao prof. Pavlović u svojoj hrabroj analizi, koju su kao i potonje saopštenje Predsedništva Dveri na istu temu mediji apsolutno prećutali. Razume se da se u svakom slučaju mogu očekivati krajnje nefer izborni uslovi i izborna krađa od strane vlasti kako bi se sprečio njihov realni pad, ali to nas opet vodi na ulice i u generalnu blokadu Srbije do priznanja izbornih rezultata. Dakle, ovaj režim nam ništa neće mirno predati i za svoju slobodu, demokratiju i pravdu u Srbiji moraćemo se sami izboriti.
Ne verujete u ovaj scenario? Odlično, vratimo se na početak teksta i okrenimo se hitno generalnoj blokadi čitave Srbije po uzoru na RTS na više dana ili nedelja, koliko god bude potrebno da vlast padne. Niste ni za to spremni? Onda se spremite za još nekoliko godina pod Vučićevom vlašću jer dokle god traje pat pozicija on ostaje na vlasti.
Ovo sve izrečeno su samo javno izrečena privatna razmišljanja koja nikoga ne obavezuju. Siguran sam da studentski pokret može da bude mnogo kreativniji od mene i da ako već niti jedan od ova dva načina za smenu aktuelne vlasti nije prihvatljiv iznedri treći koji ćemo svi podržati, krenuti u akciju odmah i konačno uspeti u sveprisutnoj želji i nadi da dođe do pada vlasti – što pre to bolje.
Izvor: Pravda
